Voli ovo

Reklame

petak, 14. siječnja 2011.

Termini pri istraživanju marketinga

Istraživanje marketinga je aktivnost bez koje danas, čak ni mikro-preduzeća, a da ne spominjemo mala, srednja ili velika, ne mogu ozbiljnije da posluju u svom okruženju, bilo ono na lokalnom ili globalnom nivou. Da bi preduzeća obavila istraživanje marketinga na što kvalitetniji način (u svakom pogledu), oni moraju poznavati termine koji se upotrebljavaju prilikom istraživanja marketinga i njihovo pravo značenje.
Ovi termini na prvi pogled izgledaju isto, ali ako malo bolje obratimo pažnju na riječi koje se tu upotrebljavaju, vidjećemo da su to ipak termini koji opisuju aktivnosti koje se međusobno razlikuju. Ali su ipak usko povezane jedana uz drugu i ne mogu da funkcionišu jedana bez druge. U svakoj poslovnoj aktivnosti precizna komunikacija je od suštinske važnosti da bi se posao uradio kvalitetno i na obostrano zadovoljstvo. Zato je bitno da poznajete termine koji se koriste prilikom istraživanja marketinga.
Zašto je još istraživanje marketinga i poznavanje termina koji se koriste pri istraživanju tako bitno? Bitno je, zato što je istraživanje marketinga, pa može se reći, najbitnija aktivnost u poslovanju jednog preduzeća. Sve informacije koje se prikupe prilikom istraživanja su ulazne informacije i od njih zavise potezi koje ce povući menadzeri, nebitno na kojem nivo u preduzeću. Ako ne poznajemo termine, mogu nam se desiti minimalo dvije veće greške, a to su: da mislimo da radimo ispravnu aktivnost, a ustvari radimo pogrešnu. Tako npr. možemo da mislimo da mi ispitujemo tržište, a ustvari mi posmatramo tržište. I druga, da tom prilikom dobijemo pogrešne ulazne informacije i samim tim povučemo pogrešne poteze i na taj način dovedemo preduzeće u nezavidan položaj. Zato obratite pažnju na sledeće termine i njihovo značenje. Upamtite ih dobro, jer će Vas oni činiti profesionalcem, a Vaše preduzeće uspješnim.
·         Ispitivanje tržišta – je termin koji ne odražava pravo stanje tržišta. Pošto se tržiste istražuje, a ne ispituje se. Ispitati možete potrošače, korisnike Vaših usluga, zaposlne u preduzeću, stručnjake iz raznih oblasti itd. Već na ovom primjeru se može uočiti koliko je bitna preciznost u komunikcaiji.
·         Praćenje tržišta – većina stručnjaka smatra da je ovaj termin začetnik istraživanja marketinga, pa samim tim se može smatrati dosta površnim i nedovoljno preciznim istraživanjem, jer je zasnovano samo na posmatranju tj imamo jednosmjernu vezu.
·         Marketing informacioni sistem (MIS) – je termin koji već na prvi pogled odražava ozbiljnije istraživanje marketinga. Sama riječ sistem nam govori da se ovde radi o više elemenata koji su međusobno povezani i rade kao sistem. MIS predstavlja konstantnu aktivnost koja je zasnovana na prikuljanju, sortiranju, analiziranju, procjenjivanju i distribuiranju adekvatnih, blagovremenih i tačnih informacija. Ove informacije se poslije koriste u donošenju poslovnih odluka, kao što su stvaranje preduzetničke vizije za budućnost i poslovne misije, koja predstavlja svhru i razlog tržišnog poslovanja. MIS još pomaže u boljem i preciznijem planiranju budućih marketing ciljeva, realizaciji i kontroli istih i uopšte reviziji poslovanja preduzeća. MIS je sačinjen, može se reći, od ljudi svih profila koji su profesionalci i mogu biti konstantno zaposleni ili po potrebi angažovani sa strane. Pored ljudi, kao najbitnijeg faktora, tu su jos i oprema i postupci rada koji su maksimalno usmjereni na postizanje što boljih rezultata.
·         Marketing istraživanje – je termin koji predstavlja jedan dio marketing informacionog sistema. Marketing istraživanje je veoma odgovoran, profesionalan i naučni pristup u procesu donošenja marketing odluka i rješavanju ekonomskih problema na tržištu. Glavni zadatak marketing istraživanja je istraživanje instrumenata marketing miksa. Marketing miks sačinjava: proizvod i njegov razvoj, logistika i kanali distribucije, strategije za formiranje cijena, promocija, propaganda i prodaja.
·         Ispitivanje potrošača – predstavlja termin koji je jako bitan za istraživanje marketinga. Takođe je jedan dio marketing informacionog sistema čiji je zadatak ispitivanje potrošača i njihovo ponašanje prilikom kupovine, tačnije njihove navike, ciljeve, stavove, shvatanja itd.
Nemojte da Vas zbune termini istraživanje marketinga i marketing istraživanje. Istraživanje marketinga je sastavljen od segmenata, a to su: istraživanje tržišta, istraživanje marketing miksa i ispitivanje potrošača. Budite pažljivi prilikom istraživanja marketinga jer je to jako kompleksna disciplina i zahtjeva ozbiljnost, iskustvo, stručnost i pomalo vizionarstvo. Morate biti vrlo oprezni prilikom komuniciranja sa klijentima, partnerima i sa svojim zaposlenim, jer Vas jedan termin pogrešno izgovoren može navesti na to, da izgubite vrijeme, novac i poziciju na tržištu. A ovo troje se veoma teško vraća.
Jungić Njegoslav, dipl. ecc

četvrtak, 13. siječnja 2011.

Medija plan (2)– rečnik (ne)poznatih reči i izraza

Ako želimo da nam GRP bude 140, a CPP ispod 70, onda nam reach 3+ neće biti zadovoljavajući. - Da, ali ako je rejting veći, uz bolju frekvenciju emitovanja, onda će i reach za našu B2C TG biti više od 80.

Zbunili ste se? Ne, ovo nije tajna šifrovana poruka, namenjena malom broju izabranih koji poseduju knjigu šifara. Ovako bi mogao izgledati razgovor dva medija planera. Kao i u drugim oblastima profesionalnog života, engleski jezik i skraćenice postali su nerazdvojni deo svakodnevne komunikacije. Da bismo mogli da pristupimo izradi jednog medija plana, neophodno je poznavati odgovarajuću terminologiju i veze koje postoje između pojedinih pojmova.


Ciljna grupa (TG)

Jedan od prvih koraka jeste definisanje ciljne grupe (TG – Target Group). Ciljna grupa predstavlja konzumente odgovarajuće robe ili usluga koje su predmet reklamne kampanje i prema kojima je, samim tim, kampanja usmerena. Ciljna grupa mogu biti direktni konzumenti – u tom slučaju radi se o B2C kampanji (Business To a Consumer). Ovakva ciljna grupa se obično izražava osnovnim demografskim podacima – polom i starošću. Npr. TG M 20-44 znači da ciljnu grupu predstavljaju svi muškarci između 20 i 44 godina. Ciljna grupa može biti i detaljnije diferencirana, na širu (broad) i užu (core). Međutim, ciljno tržište, isto tako, može biti i neki drugi proizvođač ili ponuđač usluga i tada govorimo o B2B kampanji (Business To Business).


Domet (reach)

U okviru medija plana postoji nekoliko relevantnih kriterijuma, važnih za njegovu uspešnost, među kojima su najznačajniji: domet (reach) i frekvencija (frequency). Domet (reach) se odnosi na ukupan broj ljudi u ciljnoj grupi, izložen reklamnoj poruci bar jednom u odgovarajućem vremenskom intervalu. Npr. oznaka reach 2+ znači da se domet odnosi na procenat onih koji su reklamnoj poruci bili izloženi najmanje dva puta.

Oglašivač je, naravno, zainteresovan da reklamni oglas vidi što više ljudi. Samim tim, medija plan se obraća medijima koji imaju najveću publiku. Domet je veoma važan, ali da bi bio shvaćen na pravi način – on se mora posmatrati u kontekstu ciljne grupe. Npr. činjenica da je poruku o puštanju u prodaju novog tipa automobilskog ulja videlo 500.000 domaćica, neće biti od većeg značaja ukoliko tu poruku nije video bar isti broj njihovih muževa.

Jedan od glavnih problema koji se javlja u vezi sa kategorijom “reach” jeste da sama cifra ne uključuje mernu jedinicu kvaliteta.

Naime, iako su neki ljudi bili izloženi određenoj poruci, to ne mora značiti da su automatski postali svesni njenog značenja.

Značaj frekvencije

Drugi značajan pojam jeste pojam frekvencije. Ova kategorija opisuje koliko je puta tokom odgovarajućeg vremenskog perioda ciljna grupa bila izložena reklamnoj poruci, tj. koliko je puta neki oglas bio emitovan ili plasiran u štampani medij. To znači da se frekvencija i domet zapravo dopunjuju i uvek ih treba uzimati u obzir zajedno. Da bi određena poruka ostala zabeležena u svesti, neophodno je da bude viđena dovoljan broj puta. Medija planeri su veoma svesni ove činjenice, o čemu svedoči i to da se retko dešava da neki reklamni spot vidite samo jednom. Istraživanja su pokazala da tek posle četvrtog ponavljanja poruka počinje da se upisuje u svest konzumenta. Sam pojam svesnosti podrazumeva prepoznavanje imena brenda, onoga na šta se brend odnosi, odnosno – šta prodajete ili koju poruku želite da prenesete.

Uz pojam frekvencije često se spominje i njemu veoma blizak termin – efektivna frekvencija. Radi se o učestalosti emitovanja reklamnog spota koja je neophodna u okviru određenog vremenskog perioda, da bi se kod ciljne grupe postigla željena reakcija.

Piplmetri i rejtinzi

Nema medija plana bez detaljnog istraživanja medija. Od izuzetnog je značaja činjenica da se odnedavno i na našim prostorima koriste piplmetri (peoplemeter). Kako funkcioniše piplmetar? Ovaj uređaj, na osnovu odabranog uzorka, izuzetno precizno ukazuje na interesovanja televizijske publike. Piplmetar automatski beleži u kom trenutku je televizijski aparat uključen, u kom isključen, kada ste prešli sa jednog na drugi kanal itd. Naime, korišćenjem ove tehnologije i odgovarajućeg softvera moguće je ustanoviti koji je procenat populacije u određenom trenutku pratio odgovarajući televizijski program. I ne samo to. Moguće je utvrditi i demografski profil te populacije, što je veoma važno pri određivanju afiniteta ciljne grupe.

Na osnovu podataka koji se prikupe piplmetrom i demografskog profila ciljne grupe, moguće je dobiti i podatak neophodan za izradu kvalitetnog medija plana – prosečan rejting odgovarajućeg dela programa ili televizijskog kanala. Rejting televizijskih kanala se meri samo u odnosu na onu populaciju koja u svom domaćinstvu poseduje televizijski prijemnik. U literaturi se ovaj pojam označava skraćenicom HUT (Homes Using TV). Konkretno, rejting medija predstavlja procenat onih koji prate taj medij u odnosu na ukupan HUT. Ova varijabla je od neprocenjivog značaja pri izboru televizijske stanice ili dela programske šeme gde se plasira reklamni spot, obzirom na to da daje podatke o afinitetima ciljne grupe. (Podrazumeva se da je spot najbolje plasirati u one delove programa koji imaju najviši rejting).


GRP (Gross Rate Points)

Ukoliko koristite samo jedan medij u kratkom vremenskom periodu, domet (reach) i rejting bi mogli da se poklope. Međutim, to se veoma retko dešava. Zbog toga se u obzir mora uzeti i činjenica da često dolazi do (željene i namerne) duplikacije – odnosno, da je moguće da određeni deo ciljne grupe bude izložen istoj reklamnoj poruci više puta i to posredstvom više različitih medija. U tom slučaju se, kao osnovna merna jedinica u okviru jednog medija plana, koristi GRP.

GRP (Gross Rate Points), izražen matematičkom formulom, predstavlja proizvod frekvencije emitovanja i rejtinga medija. Takođe, kada je to jednostavnije, može se izraziti i kao suma svih rejtinga svakog pojedinačnog emitovanja spota. Kada se meri efikasnost medija plana, GRP se najčešće uzima u obzir – obzirom na to da se radi o veličini koja u sebi sadrži najvažnije varijable (afinitet cijlne grupe, izražen kroz rejting i frekvenciju).

Jedan od prvih koraka pri izradi medija plana jeste određivanje željenog iznosa GRP-a za odgovarajući vremenski period. To se najčešće radi na nedeljnom nivou, a iznos zavisi od vrste kampanje, kao i od trenutnih aktivnosti konkrurencije (da li je i u kojoj meri prisutna u medijima).


Koliko sve to zapravo košta?

Cene emitovanja spotova su različite na različitim televizijama. Ima onih koje su gledane i skupe, ima jeftinih ali ne tako gledanih, ima i onih koje su negde u sredini. Postavlja se pitanje kako uporediti cene emitovanja na različitim medijima, a da one obuhvate oba kriterijuma (gledanost, tj. rejting i cenu, koja se kod nas najčešće meri prema sekundama). Jer, ne mora da važi pravilo da se više isplati plasirati oglas u jeftiniji deo programa, isto kao što ne mora da znači da je uvek efikasno i efektno plasirati ga u najgledaniji deo programa (gde emitovanje može da bude izuzetno skupo).

Medija planeri i drugi stručnjaci ove branše koriste dve veličine, CPM i CPP, kako bi uporedili cene emitovanja na različitim medijima. CPM (Cost Per Mille) se koristi i za štampane i za elektronske medije, dok se CPP koristi isključivo za elektronske. CPM se matematički izračunava tako što se iznos budžeta za određeni medij množi sa hiljadu, a zatim deli sa veličinom publike tog medija. CPP (Cost Per Point) je veličina koja predstavlja ukupan budžet za određeni medij, podeljen sa sumom svih rejtinga tog medija, odnosno ukupnim brojem GRP-a. Na ovaj način se cene emitovanja na različitim medijima, pomoću prostih matematičkih formula, svode na međusobno uporedive veličine.

Osim ovih termina, medija planeri barataju čitavom enciklopedijom skraćenica, formula, jednačina, koje ne deluju uvek kao najjednostavniji put do efikasnog medija plana. Iako izuzetno kreativan posao, medija planiranje je velikim delom dug proces izračunavanja i uklapanja cifara i po tome veoma sličan matematici. No, ne dozvolite da vas to obeshrabri, jer postignuti rezultati mogu biti veoma prijatno iznenađenje.

Ivana Ostojić

srijeda, 12. siječnja 2011.

Vodič za uspešan medija plan (1): Planom do efikasnosti

Devojka u košuljici bez rukava koja nudi novu kolekciju kozmetike za telo, lepotica u bikiniju na peščanoj plaži koja nas poziva da iskoristimo usluge jedne turističke agencije... Šta nije u redu sa ovim bilbordima, koji se svakodnevno mogu videti na prometnim beogradskim ulicama? Verovatno bi sve bilo u redu da u Beogradu već odavno nije počela zima. Slični propusti se dešavaju i na drugim medijima: reklamni spotovi za događaje koji su već završeni, za usluge koje neka organizacija više ne pruža. Očigledno je da na ovim prostorima još uvek važi mišljenje da je bilo kakva reklama bolja od nikakve reklame, ali kakva korist od toga - ako je poruka pogrešna? Kada je već budžet za kupovinu medijskog prostora i vremena odobren, zašto to ne iskoristiti na najbolji mogući način?

Šta je to medija plan?

Medija plan je plan sačinjen na osnovu odgovarajućih demografskih podataka definisanih za određenu reklamnu (advertajzing) kampanju, a koja podrazumeva i adekvatan izbor medija u skladu sa ciljevima kampanje. Reklamnu kampanju može da planira i sprovodi sama organizacija ili tim stručnjaka iz tzv. advertajzing agencija, koje za ove usluge obično naplaćuju 15% provizije i troškove produkcije. Svaka reklamna kampanja sadrži tri osnovna elementa: istraživanje, kreativni deo i medija plan.

Istraživanje je sistem aktivnosti koje se sprovode uglavnom na terenu kako bi se za odgovarajući proizvod, koji je predmet kampanje, utvrdile karakteristike ciljne grupe ili ciljnog tržišta. Na osnovu ovog istraživanja kreira se plan za sprovođenje celokupne kampanje. Veoma je važno da, pre sprovođenja istraživačkog procesa na terenu, organizacija ima jasno definisan cilj kampanje. Ako se radi o potpuno novom proizvodu, cilj će biti postizanje dovoljno visokog nivoa svesti kod potrošača o postojanju tog proizvoda na tržištu. Sa druge strane, ako se radi o poboljšanju ili unapređenju već postojećeg, poznatog proizvoda, pristup ciljnim grupama će biti potpuno drugačiji. U vezi sa tim, od izuzetnog je značaja da istraživanje bude transparentno i detaljno i da nam obezbedi adekvatne podatke o ciljnoj grupi, njihovim navikama, životnom standardu, prosečnim primanjima itd. Što se više podataka prikupi, na što većem uzorku, time će i kampanja biti kvalitetnija i preciznija.

Po završetku istraživačkog postupka pristupa se kreiranju poruke. Ona ne mora da bude isključivo tekstualna. Vizuelna poruka čak, u pojedinim slučajevima, može biti efektnija. I upravo na ovom polju su rezultati istraživanja od pomoći. Pri izradi televizijskog reklamnog spota (TVC), radio spota ili grafičkog rešenja za štampu, neophodno je voditi računa o tome da se njihovim sadržajem direktno obraćamo populaciji koja bi trebalo da konzumira reklamirani proizvod. Već na ovom polju se veoma često dešavaju greške i propusti – čak i kod velikih, multinacionalnih kompanija, tj. oglašivača. Obzirom na to da pokrivaju ogromno tržište, njegova segmentacija je uglavnom izvršena po potrošnji, bilo proizvoda, bilo novca za oglašavanje. Dešava se da se neka tržišta, međusobno geografski izuzetno udaljena, svrstavaju u “isti koš“. Upravo to je slučaj i sa Srbijom, koja je po pravilu definisana kao nerazvijeno, malo tržište i bez obzira na svoju očiglednu demografsku specifičnost, najčešće se svrstava u blok zemalja Istočne Evrope. Međutim, u pojedinim slučajevima velike organizacije idu još dalje, pa se tako na našim televizijama “vrti” reklamni spot kreiran za latinoameričko tržište. Nema sumnje da naša zemlja jeste nerazvijeno tržište i u tom smislu bliska zemljama Južne Amerike, ali da li su nam životne navike, demografija i mentalitet dovoljno slični da podrazumevaju istu poruku?

Za kreativna rešenja u odgovarajućem formatu (TVC, radio, print) se zatim izrađuje medija plan. Svaki medija plan podrazumeva definisanje budžeta kojim će biti kupljeno odgovarajuće medijsko vreme ili prostor, izbor samih medija i distribuciju medijskog prostora i vremena u skladu sa budžetom. Poslednji korak u svakom medija planu je prosleđivanje oglasa i dispozicije emitovanja izabranim medijima, a posle same kampanje i njeno vrednovanje tj. post-evaluacija.

Ko zapravo sastavlja medija plan?

Nikada potreba za edukovanim, profesionalnim medija planerima nije bila veća. Na žalost, univerzitetski obrazovanih medija planera je na ovim prostorima vrlo malo. Jedan od osnovnih razloga je i činjenica da kod nas ne postoji odgovarajući univerzitetski program za stručnjake ovog profila, te je onaj mali broj edukovanih uglavnom prošao neki vid seminarske obuke, kraći kurs ili ređe univerzitetski kurs u inostranstvu. Potreba za medija planerima je postala intenzivnija u ovom periodu, kada je kontrola budžeta za svaku organizaciju postala imperativ i pitanje od kritične važnosti. Postavlja se pitanje kako sa sigurnošću možete znati da vaša poruka dopire do pravih ljudi, kada postoji doslovno desetine televizijskih kanala, više od sto radio stanica i izuzetno veliki broj novina i magazina, između kojih možete da birate?

Upravo zbog ovog ogromnog izbora, medija planer danas mora da zna mnogo više o konkretnim marketinškim ciljevima, do detalja mora da bude upoznat sa ciljevima reklamne kampanje, profilom publike, karakteristikama samih medija... A sve u cilju da se, za što manju cenu, dosegne što veći procenat u odnosu na ciljnu grupu, a da se pritom ne izgubi iz vida programska šema ili karakteristika štampanog medija, što u svakom slučaju mora da odgovara reklamiranom proizvodu ili usluzi.

Na šta treba obratiti pažnju?

Svaki medija plan mora da bude usaglašen sa karakteristikama ciljne grupe (target audience). Postavlja se pitanje ko su potencijalni konzumenti za određeni proizvod ili uslugu? U poslednjih nekoliko godina, posebno u poslednje dve godine, mediji se vrednuju na osnovu mogućnosti da se njihova publika segmentira i da pristup ciljnoj grupi bude doveden do maksimuma. U razvijenim zemljama, gde je medija planiranje već postalo nauka za sebe, kao osnovni kriterijum vrednovanja odgovarajućeg medija se često uzima vrednost označena kao CPM – Cost Per Mille. Naime, radi se o jediničnoj ceni reklamiranja za uzorak od hiljadu gledalaca. Time se određuje efikasnost medija u obraćanju specifičnoj ciljnoj grupi.

Pri izradi medija plana treba povesti računa i o geografskim karakteristikama i tzv. sezonalnosti. Gde se proizvod distribuira? Gde su najveće mogućnosti za konzumaciju istog? Da li postoji neki specifičan deo godine kada je prodaja, odnosno konzumacija najintenzivnija? Odgovori na ova pitanja pomažu pri sužavanju izbora medija. Takođe, kada se radi o sezonalnosti (seasonality), utvrđivanje dinamike konzumacije pomaže planeru u izradi medija plana i u onom njegovom delu koji se tiče dispozicije, tajminga i strategije u okviru odgovarajućih vremenskih segmenata. Specifičnosti svake sredine utvrdiće i pravila za raspoređivanje budžeta, jer postoje razlike npr. u gledanosti lokalnih i državnih televizija, a sa druge strane i razlike u cenama oglasnog prostora, što treba imati u vidu.

Ne treba zaboraviti ni karakteristike samog proizvoda. Nekada i one pomažu u izboru medija. Npr. ako se radi o proizvodu za bebe – reklamna kampanja će uglavnom biti usmerena ka mladim majkama, ženama od 20-35 godina, što već isključuje iz medija plana npr. časopise za muškarce, sportske emisije, a većim delom i bilborde i plakate.

Da bi kampanja bila uspešna neophodno je u svakom trenutku notirati i aktivnosti konkurencije, jer se uspešnost doslovno svakog aspekta aktivnosti organizacije meri u poređenju sa onim što je postigla konkurencija. Uspešnost kampanje za odgovarajući proizvod se najčešće izražava kroz SOM (Share Of Market), tj. kroz procenat učešća našeg proizvoda na celokupnom tržištu u okviru odgovarajuće kategorije. U slučaju da je budžet ograničen, jedan od zadataka medija planera jeste da pronađe način da kampanju koncentriše na one medije gde je aktivnost konkurencije nešto slabija.

Dobar medija plan spada istovremeno i u domen nauke i u domen umetnosti. Prava umetnost je napraviti idealnu ravnotežu između frekvencije i dometa. I zapamtite - čak i najbolja reklama ostaće neprimećena ako je medija plan loš.

Ivana Ostojić

ponedjeljak, 10. siječnja 2011.

Svi za jednog, jedan za sve

1.       Visoko učešće-visok uticaj
Kompanije treba da uzmu učešće u životu zajednice u skladu sa svojim poslovnim aktivnostima i svojom poslovnom filozofijom. Uključivanje svojih zaposlenih u volonterski rad u zajednici  omogućiće kompaniji da uzme visoko učešće u životu zajednice i ostvari uticaj na nju.

2.       Izaberite dobre partnere i slušajte ih
Neprofitne organizacije koje rade na lokalnom nivou obično znaju šta je prioritet u zajednici i na koji način to postići. To su partneri sa kojima treba uspostaviti dugoročnu saradnju. Oni imaju iskustva sa dizajniranjem projekata koji će vrijeme i znanje naših volontera iskoristiti na najbolji način za zajednicu.

3.       Odredite koordinatora za saradnju sa zajednicom
Ova osoba treba da bude u stalnom kontaktu sa zajednicom i partnerima te analizira ideje za buduće zajedničke projekte i učestvuje u dizajniranju i realizaciji projekata.

4.       Obezbijedite neophodna sredstva ali omogućite i fleksibilnost
Skoro sve regije, kulture i vjere imaju svoje tradicije davanja oblikovane kroz svoju istoriju, tradiciju i religiju. Kompanije koje posluju na području određene regije trebaju se uključiti u skladu sa ovim običajima i kroz obezbjeđenje dijela sredstava za svoje projekte i kroz učešće u projetima drugih.

5.       Početi od najvišeg nivoa
Menadžeri najvišeg nivoa treba da se uključe u ovaj program i daju primjer i poticaj svim zaposlenima da se uključe.

Kako dalje-
Budućnost je mnogo više od partnerstva. Vrijeme pred nama donosi mnogo prilika za unapređenje saradnje između kompanije i zajednice i zajedno ih treba iskoristiti na obostrano zadovoljstvo.

subota, 8. siječnja 2011.

Novi projekat - Moj posao u marketingu

Šta smo zamislili
Moj posao je dio bloga „Pravi marketing“ prije svega posvećen čitaocima čiji je posao vezan za marketing. Ovaj projekat smo zamislili kao prostor u okviru koga ćete sa drugim čitaocima koji rade marketinške poslove i studentima marketinga moći da razmijenite utiske, iskustva, stavove i savjete. Bez obzira na to koliko Vam je godina, kakav posao radite, da li ste šef ili pripravnik.
Poseban akcenat će biti na temama koje se tiču Vaše svakodnevnice, a koje se mogu porediti sa iskustvima drugih. Takođe, smatramo da će biti veoma zanimljivo uporediti slične poslove u različim zemljama.
Pozivamo Vas da nam svoje tekstove šaljete preko mail adrese pravimarketing@gmail.com kao i da aktivno učestvujete u dijalogu dajući komentare na tekstove drugih čitalaca.
Tekstovi treba da budu maksimalne dužine do 5000 karaktera. Pravimarketing tim zadržava pravo da tekst ne objavi, bez potrebe obrazlaganja odluke. Molimo Vas da nam uz tekst obavezno navedete grad, državu i vrstu posla koji obavljate.