Danska je zemlja na severu Evrope koju naseljava preko 5 miliona ljudi. Glavni grad je Kopenhagen. Više od 95% od ukupne populacije je luteranske veroispovesti. Na jugu se spaja sa Nemačkom, a mostom i gotovo lokalnom linijom trajekta sa Švedskom. Ovo je moderna, bogata i egalitaristička država. Na tronu je kraljica Margareta II. Danska je poznata po industriji Lego igračaka, pivu („ol”!), proizvodnji masnoća, brodogradnji, mašinogradnji, preradi mlečnih proizvoda (prvi svetski izvoznik putera), stočarstu, ribarstvu i poljoprivredi.
Fenomen Danske
Danska je okupirana od strane Nemaca 1940. godine. Većina Danaca je bila protiv nacizma, ali je živela sa činjenicom da je Evropa trenutno pod dominacijom Nemačke. Svi Jevreji pod nemačkom jurisdikcijom su morali da nose žutu traku sa Davidovom zvezdom. Postoji priča da je jedan od retkih kraljeva koji je ostao pod okupacijom Nemačke, kralj Kristijan X, pozvao sve svoje podanike da nose žutu traku, kao što je i sam nosio istu, jer nije dozvoljavao da se ljudi u njegovoj zemlji tako obeležavaju. Priča je lepa, ali po rečima njegove unuke, današnje kraljice Danske Margarete II, nije istinita. Šta je onda istina? Istina je da danski Jevreji nikada nisu nosili žutu traku iz prostog razloga što su ih njihovi sunarodnici i susedi tokom oktobra 1943. godine spasili i u roku od dve nedelje prevezli noću u neutralnu Švedsku. Istina je da je G. F. Dukvic, nemački ataše, otkrio planove za deportaciju danskih Jevreja u koncentracione logore danskom socijaldemokrati Hansu Hedtoftu, koji je preneo upozorenja C. B. Henrikesu, vođi jevrejske zajednice. Istina je da je cela zajednica Danske pomogla u spasavanju svojih jevrejskih sunarodnika. Istina je da je luteranska crkva u svojim odajama sakrivala i sačuvala mnoge Tore i relikvije Jevreja. Takođe, dr Koster je u Bispebjerg bolnici čuvao stotine Jevreja u tranzitu do Švedske. Kompletno osoblje bolnice je učestovalo u ovom poduhvatu. Kad je u široj zajednici postalo poznato šta se dešava u bolnici, ljudi iz cele Danske su donirali novac za troškove. Imate li ideju kako su se ovi ljudi osećali primajući za to vreme retku zaštitu i kako su se osećali kad su se vratili svojim kućama nakon rata i zatekli svoje domove, bašte i životinje negovane i sačuvane od strane svojih sugrađana?
Pretpostavljam da nam je sad svima jasno šta znači homogeno, zrelo i egalitarno društvo kao i stari izraz „zajedničarenje”. Ali, opet moram da se upitam šta je to što ljude slične strukture i slične situacije u određenim delovima sveta tera u razdor i destrukciju, a na drugom, ne tako dalekom kraju sveta spaja u zajedničku akciju?
Kakva je Danska?
Stranac će uočiti dobar balans između privatnog i poslovnog života Danaca. Većina Danaca će posvedočiti da je to zbog dovoljno raspoloživog vremena koje imaju da bi se posvetili i porodici i napredovanju u karijeri. Radna nedelja traje 37 sati, dok je obavezan plaćen godišnji odmor od 5 radnih nedelja. Ovome treba dodati i državne i verske praznike. Danci počinju da rade od 8.00 ili 9.00, a radni dan završavaju između 16.30 i 17.30. Petkom većinom napuštaju kancelarije između 14 i 15.00. Godišnji odmor će uzimati tokom leta, u julu ili avgustu.
Porodica i deca su prioritet Danske. Mnogi poslodavci će dozvoliti fleksibilno radno vreme zaposlenima, koje je prilagođeno boravku dece u obdaništima i školama. Svi roditelji kao poreski obveznici će, ukoliko imaju decu mlađu od 18 godina, dobijati i dečiji dodatak. Država je 1954. godine uspostavila sistem državnih stipendija za sve studente bez obzira na prihode njihovih roditelja. Ovo je rezultiralo veoma obrazovanom nacijom ponosnom na svoj obrazovni sistem.
Mnogo parova živi nevenčano. Bračna zajednica donosi i mnogo pravnih pitanja, kao što su nasledstvo, zajednička imovina i slično. Granica stupanja u brak se pomera naviše, za muškarce to je 32 godine, a žene 30. Bez obzira na sve pogodnosti, Danska ima rastuću stopu razvoda, koji se prosečno dešavaju u 34. godini. Mnogo žena je zaposleno i ima jednak status i primanja kao muškarac. Kao egalitarno društvo, u svom jeziku imaju oznake poslova sa polno neutralnim determinantama (kod njih ne postoji profesor/profesorka kao na primer u našem jeziku). Ovo je zemlja sa najviše osoba ženskog pola na rukovodećim pozicijama u Evropi. Takođe, žene imaju mnogo pogodnosti u vezi sa periodom rađanja i nege dece. Muški partneri učestvuju u podizanju i negovanju potomaka.
Šta treba znati o poslovanju?
Za zakazani sastanak pošaljite temu i raspored. Budite tačni, svako kašnjenje smatra se izuzetnom nepristojnošću. Prezentacija mora biti dobro organizovana. Potkrepite je brojkama, činjenicama i grafikonima. Zadržite kontakt očima dok pričate. Uočićete malo uvodnog neobaveznog ćaskanja o vremenu ili sabraćaju (npr. kako ste parkirali auto bez problema) i brz prelazak na suštinu sastanka. U početku će vam Danci delovati strogo i formalno, međutim, veoma brzo ćete upoznati njihovu manje formalnu i druželjubivu stranu. Ipak, ne postavljajte lična pitanja, jer je to nepristojno dok se bolje ne upoznate.
Danci se često rukuju, na dolasku i odlasku. Ukoliko sede, ustaće da se rukuju sa nekim. Ne dodirujte ih prilikom susreta, niti se približavajte previše. Vole svoj prostor i dozvolite im da sami odrede udaljenost i dinamiku upoznavanja. Za posao ne oblačite ništa upadljivo ili šljašteće. Odmerenost je ključ za dobar imidž među Dancima. Nikako nemojte upućivati komplimente za oblačenje. Danci nisu bučni ljudi i ukoliko ste temperamentni, kontrolišite se. Ako želite da zaslužite poštovanje, najbolje je da se „utopite” u lokalnu klimu. Napokon, ima i dobra vest. Danci su otvoreno i tolerantno društvo. Svaki slučajni gaf proistekao iz druge kulture neće se tumačiti katastrofalno po rezultat pregovora.
A kako pregovarati?
Kao i svuda u svetu, ponesite vizitkarte. Ne moraju da budu na danskom, engleski je široko rasprostranjen i većina ljudi vlada ovim jezikom, tako da i vizitkarte mogu biti na engleskom. Kad vas predstavljaju, ustanite i rukujte se. Ukoliko vaša firma ima staž 10 ili više godina, sa stabilnim kretanjem na tržištu, obavezno ovo naglasite, jer Danci vole stabilne partnere. Danci žele vreme na poslu da provedu posvećeni zadatku i produktivno. Tako da očekujte brzo i precizno prelaženje na temu sastanka. Uočićete da slobodno izražavaju svoje emocije, čak očekujte direktne, ponekad i nediplomatske komentare, ali prihvatite ovo kao način razmišljanja. Veoma su tolerantni, uzdržite se od bilo kakvog kritikovanja bilo čega ili koga. Posvećeni su očuvanju životne sredine, i vodite računa da projekat koji radite zadovoljava ove visoke standarde.
Generalno, ljudi su od reči. Kad jednom postignete dogovor, budite sigurni da će biti ispoštovan.
Pazite na gestove
Obavezno obratite pažnju na američki gest „OK” i nikada ga ne koristite u Danskoj. To u ovoj zemlji predstavlja uvredu. Ako imate želju da pokažete znak za „victory”, pokažite ga samo dlanovima okrenutim prema sagovorniku. „V” sa dlanovima okrenutim prema našem licu je veoma nepristojan znak.
U pozorištu, bioskopu, prevozu, hodniku ili bilo kom mestu gde morate da se u tesnacu mimoiđete sa nekom osobom, obavezno se mimoilazite okrenuti licem ka licu. Okrenuti leđa je takođe uvredljivo. Još nešto, nikada Dance nemojte mešati ili ih nazvati Šveđanima, Norvežanima ili Fincima. Ne zaboravite dugu istoriju sukoba, kada je zaliv između ovih zemalja bio crven od krvi. To je sada prevaziđeno i preko tog istog zaliva ove zemlje sada spaja most, kao i mnogi ekonomski savezi.
Malo danskih reči
Ja (Da), Nej (Ne), Tak (Hvala), Hvad hedder du? (Kako se zovete?), Rat at m?de dig (Drago mi je da smo se sreli), Ven (prijatelj), Hvordan har du det? (Kako ste?), Godt (Dobro)
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar