Švajcarska se razlikuje po mentalitetu u svojim kantonima. Zajedničko za sve delove zemlje je da preferiraju izuzetnu preciznost i tačnost. Kašnjenje od par minuta može naneti uvredu. U delovima italijanskog i francuskog govornog područja je malo opušteniji odnos prema vremenu, ali je opet veoma važno poštovati sve dogovore precizno.
Zakazivanje sastanaka je obavezno. Poštovanje rasporeda i utvrđenih obaveza je ugrađeno u mentalitet ovih ljudi. Svako odstupanje može izazvati ozbiljno narušavanje reputacije. Bitno je uvek održati sliku ljubaznog i pristojnog čoveka. Radno vreme je od 7.30 do 17.30 od ponedeljka do petka, sa jednim do dva sata pauze za ručak oko podneva. Tokom jula i avgusta treba izbegavati zakazivanje važnih sastanaka jer se tada obično koriste godišnji odmori. Prvog avgusta se slavi dan državnosti u spomen na dan osnivanja konfederacije 1291. godine.
Švajcarska veoma ceni i ponosna je na svoju neutralnost i stabilnost. U ovoj zemlji mnoge organizacije kao što su EFTA, GATT, IRC, WHO i slične imaju svoja sedišta. Zanimljivo je da je Švajcarska postala član UN tek 2002. godine, a da su žene u dobile pravo glasa 1971. godine.
Kako se ponašati u pregovorima?
Sala za sastanke je mesto gde ćete videti vrhunske profesionalce. Humoru i malim razogovorima jednostavno nema mesta. Odmah se prelazi na temu sastanka po utvrđenom redosledu. Običaj je da se strogo vodi podela na privatan i poslovan život. Bez obzira što će uvek delovati i ponašati se rezervisano, kad se saradnja dobro uspostavi, otkrićete da će uvek tražiti najbolje rešenje za obe strane. Drže se pravila u pregovaranju da daju najbolju uslugu ili robu koja ima svoju cenu. Ta cena je određena i takva jer je to najbolji kvalitet koji se može dobiti za taj novac. Ovo ne znači da su tvrdoglavi, već da imaju sasvim jasnu sliku da roba ili usluga koju nude ima odličan kvalitet i cene to što nude. Dakle, istočnjački običaj cenkanja je ovde potpuno stran. Tokom pregovora vodite beleške o čemu se razgovara, jer će Švajcarac sigurno voditi svoj zapisnik. Uvek će se rukovoditi i pozivati na ono što je dogovoreno i izrečeno. Poznati su da pamte gotovo svaku reč koju izgovorite. Veoma polažu na tačnost i verodostojnost izgovorenih tvrdnji.
Ukoliko je firma iz koje dolazite duge tradicije, to obavezno treba naglasiti, jer veoma cene firme koje su dugo godina uspešne u svom polju. Tokom pregovora, uočićete da moćne osobe veoma diskretno pokazuju svoj pravi status. Neće biti hvalisanja i možda demonstracija moći kao u mediteranskim kulturama. Samo po mestu za parkiranje ispred firme ili po vrednosti automobila će vam možda biti jasno da je to najmoćnija osoba u firmi.
A kako oslovljavati?
Švajcarci nisu opterećeni titulama, mada će se uvek ukoliko titula postoji i obratiti osobi sa „profesore”, „doktore” i slično. Običaj je da se obraćaju jedni drugima sa titulom, kurtoaznom ili profesionalnom, uz naravno prezime. To je jednostavno kodeks poštovanja i ponašanja. Na vizitkarti nije neophodno da ističete akademsku titulu, jer u praksi će uvek više ceniti rang koji imate unutar svoje kompanije.
U svim delovima razgovora se obraćaju sa „gospodine” (Herr, Monsieur ili Signore) ili „gospođo” (Frau, Madame ili Signora). Upotreba „gospođice” je veoma retka i koristi se isključivo u obraćanju tinejdžerkama. Ženama se bez obzira na bračni status obraćaju sa „gospođo“.
Koji gestovi su dobrodošli?
Švajcarska je zemlja koja je veoma uređena. Pravila ponašanja i svakodnevnog života su poznata i poštuju se. To uključuje i nepisana pravila koja su prisutna u svim tradicionalnim građanskim sredinama. Ovo podrazumeva da ne treba pretrčavati ulicu kad je crveno za pešake, jer ćete biti veoma upadljivi. Buka poslepodne, a posebno nedeljom je zabranjena. Šišanje trave i pranje automobila je zabranjeno nedeljom ujutro. Ukoliko vam se desi da prekršite neko od ovih pravila, stariji stanovnici, posebno u nemačkom delu, jednostavno će vas upozoriti da to nije prihvatljivo ponašanje. U javnosti nikako ne treba sedeti „kaubojski”, koliko god vam taj položaj prijao. Nemojte tapšati ljude prilikom susreta, niti ih dodirivati, posebno ne ljubiti u obraz. Ovo možete učiniti samo ako ste apsolutno sigurni u prirodu vašeg odnosa. Nikako nemojte upirati prstom prilikom pokazivanja, već celom rukom. Stariji Švajcarci će zameriti mladima guranje, žvakanje gume i privlačenje pažnje.
O čemu razgovarati i kako se ponašati van sastanaka?
Uvek u razgovorima van posla možete komentarisati svetska pitanja, putovanja kroz Švajcarsku, zimske sportove, istoriju Švajcarske i posao. Za izbegavanje je uvek pitanje Švajcarske tokom Drugog svetskog rata, posebno ponašanje prema Jevrejima, rasprave o neutralnosti i vojsci, kao i lična pitanja ili pitanja novca ili banaka.
Pravilo je da se pokloni ne daju, jer bi to moglo biti protumačeno kao pokušaj podmićivanja. Dozvoljene i sigurne varijante su jednostavni pokloni iz asortimana reklamnog materijala kompanije, rokovnik ili penkalo. Kao i kod nas, pokloni koji su oštri, kao što su noževi za otvaranje pisama, mačevi i slično su znak loše sreće, i ne preporučuju se. Bez obzira na tradicionalnu rezervisanost, ukoliko im se dopadnete, iznenadiće vas velikom spremnošću i radošću u druženju.
Šta čini specifičnost Švajcarske?
Postoji priča da je Švajcarska sa svojih 26 kantona konfederacija koja je „lonac za mešanje” naroda. Navikli smo da Severnu Ameriku ovako nazivaju, ali činjenica jeste da je Švajcarska na zanimljiv način spajala 2000 godina potpuno različite etničke i verske grupe. Kako? Pored grupacija koje geografski pripadaju lokaciji Švajcarske, a pripadaju narodima Romana, Nemaca, Francuza i Italijana, Švajcarska je imala dovoljno mudrosti da prihvati kapacitet ljudi koji su dolazili sa drugih područja.
Naime, u čak dva velika talasa Švajcarska je primila različite grupe koje su donele svoje veštine i znanja i ugradile ih u zemlju koja im je pružila utočište. U XV veku padom Carigrada (sećate li se priče o Turskoj?), izbeglice su donele stare knjige iz raznih oblasti nauke i religije, na grčkom jeziku. To je donelo pozitivan podsticaj zemlji u obnavljanju zaboravljenih znanja koje je zemlja izgubila ulazom Germana u Zapadno Rimsko Carstvo u 5. veku. Drugi veliki podsticaj je bio tokom reformacije, kada su obrazovani protestanti izbeglice doneli svoja znanja i veštine iz Velike Britanije, Španije i Francuske. Tada su ti ljudi doneli svoja znanja iz oblasti bankarstva i fine zanate kao što je izrada časovnika i preciznih uređaja. Od tada je Švajcarska intenzivno razvila i ove delatnosti, po kojima je i danas poznata. Bez obzira na istorijsku distancu, provejava pitanje da li ćemo i mi migracije tretirati na sličan način i možda u nasleđe svojoj deci ostaviti bogatstvo različitosti?
Kako se obući?
Poznato je da je u ovoj zemlji bankarstva prihvatljiv način oblačenja koji znači diskretan i konzervativan pristup klijentima. Dakle i oblačenje je profesionalno, konzervativno, mirnih i tamnih boja, bez mnogo nakita i sigurno bez upadljivih dodataka.
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar