Poljska je velika zemlja duge istorije i ponosnog naroda. Glavni grad je Varšava. U ovoj zemlji živi više od 38 miliona ljudi, od kojih je preko 97% deklarisanih Poljaka. Većina stanovništva (95%) je rimokatoličke ispovesti, dok su ostali pravoslavci ili protestanti. Klima je slična kao u Švajcarskoj, oštra zimi, a leti sa čestim pljuskovima i kišama. Ima razvijenu industriju transportnih sredstava, mašinerije, polugotovih proizvoda, proizvodnju hrane i uzgoja životinja. Najviše trguje sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Rusijom.
Odaberite svog omiljenog kralja
Poljska je imala teškoća sa kraljevima bez naslednika. Problem su rešili 1573. godine zakonom nazvanim „Varšavska konfederacija“”, koji je omogućio proglašavanje kralja slobodnim izborima među vlastelom. Dok je Evropa u to vreme bila razapeta verskim ratovima, ovaj zakon je garantovao versku i građansku slobodu i toleranciju svim stanovnicima poljsko-litvanske unije. Takođe, kralj se morao odreći naslednog prava, morao je da prepusti Senatu spoljnu politiku i morao je da prizna pravo slobodnih izbora. Prvi kralj je bio Henri Valojski, koji je odmah te godine izabran, ali pošto je Francuska ostala bez kralja, brzo je napustio Poljsku i otišao u Francusku. Na novim izborima, izabran je Stefan Batori, transilvanijski princ koji je napravio veoma originalno i uspešno uređenje u kojem su uživali zaštitu i prava svi građani.
Kakva je Poljska?
Ako mislimo da smo samo mi žrtve života na „raskršću istoka i zapada”, i te kako se varamo! Poljska je bila uništavana tokom vekova, pomerane su joj granice i stanovništvo je grubo ubijano. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je preko 6,5 miliona ljudi, od toga 3 miliona Jevreja. Činjenica je da je još daleke 1264. godine krakovski princ Boleslaus Jevrejima garantovao zaštitu i slobodu. Sedam vekova kasnije, 1939. godine, Jevreji su nažalost bili van zakona. Nemci su ih odvodili i ubijali u Aušvicu i ostalim koncentracionim logorima. Sa druge strane istočna Poljska je stradala pod Rusijom. Istom onim Rusijom i sa druge strane istim onim Rajhom sa kojim su potpisali pakt o nenapadanju još 1932. i 1934. g.
Oporavak i nastavak...
Svi ovi događaji su snažno uticali na formiranje psihe Poljaka. Živeti između „vuka” i „medveda” je bilo teško. I Nemci i Rusi su imali godinama izražene interese prema poljskoj teritoriji. Bez obzira na ovu činjenicu, Poljaci su opstali i nastavili život.
Treba imati u vidu da je Poljska kao zemlja koja je imala nebrojeno teškoća, ratova i neprilika tokom vekova imala dovoljno vitalnosti i snage da svetu podari mnoge naučnike, umetnike, muzičare, književnike kao i nekoliko nobelovaca. Ova žilavost i inventivnost je potvrđena na primeru poznate činjenice da su Poljaci u ratu sa nemačkim vitezovima Teutoncima (onim kojima je Hitler bio fasciniran) 1410. godine prvi primenili i koristili artiljeriju, koja im je konačno donela pobedu i prevlast nad severnim lukama.
Isto tako, logično je i primetno da se, zbog ovakve prošlosti, poverenje ovih ljudi mora zaslužiti. U prvo vreme će sigurno biti distancirani i zvanični. Posle nekog vremena, primetićete da imate posla sa veoma toplim i prijatnim ljudima.
Kako poslovati sa Poljacima?
Radno vreme je kao što je uobičajeno i kod nas, od 8 do 16 časova svakog dana od ponedeljka do petka. Često se radi i subotom prepodne. Nema zvanične pauze kao u zapadnim firama od sat vremena za ručak. Obično se doručkuje kod kuće, što znači da poslovni doručak, brunch, nije rasprostranjen. Večere su predviđene za intimnija druženja. Za bolje upoznavanje bolji je poslovni ručak ili kafa i kolači u obližnjem kafeu.
Kao i u većini zemalja, glavno pravilo glasi: budite tačni! Zakažite sastanke nekoliko dana unapred, potvrdite pre sastanka i, ukoliko kasnite, obavezno se javite telefonom.
Sastanci nedeljom i neradnim danima su, kao i kod nas, neuobičajeni. Porodica i prijatelji su na prvom mestu i nedeljom su Poljaci nedostupni za posao. Takođe, nemojte svoje saradnike iz Poljske zvati telefonom ni posle posla. Ako je iskrslo nešto hitno, bolje je da pošaljete sms, uz molbu za odgovor.
Kako se obući?
Za posao je najbolje obući se klasično, čisto i uredno. Najbolje je slediti proverenu klasiku, bez upadljivih detalja i razmetanja. Jarke boje izbegavajte, a udobniju odeću, kao što su bermude, kačketi i majce na bretele zaboravite, čak i ako je 40 stepeni. Nakit treba da bude odmeren, elegantan i nikako upadljivo šljašteći. U manjim firmama ljudi se neće konzervativno oblačiti, već će to biti fina kombinacija pantalona, suknji ili džinsa uz lepe košulje i sakoe. U većim firmama i institucijama kao što su banke, konzervativno oblačenje je obavezno. Sva pravila bontona u ovoj zemlji se uvažavaju, ljudi se ponašaju po ovim pravilima i primenjuju ih u svim situacijama.
Kako se ponašati?
Zadržite kontakt očima tokom razgovora. Poljaci dobro osećaju i prate govor tela, tako da svakako budite ono što jeste. To će najviše ceniti. Rukujte se prilikom dolaska i odlaska. Nikako ne razgovarajte držeći ruke u džepovima. Isto tako, ne mašite rukama dok pričate. Slobodno razgovarajte u početku o neutralnim temama, npr. putovanju do Poljske ili zanimljivostima o svojoj zemlji. Kasnije možete proširiti razgovor na porodicu i karijeru. Komplimenti su dobrodošli, ali ne preterujte, jer će postati sumnjičavi, pitajući se kakva namera stoji iza toga. Priče o novcu (zaradama) i politici zaboravite. Takođe, uzdržite se od kritikovanja (ogovaranja) svojih kolega ili drugih osoba. Ukoliko imate poteškoća u razumevanju materije ili se suočite sa nekim problemom, otvoreno potražite pomoć i dobićete je. Ovo vam neće biti pripisano kao slabost, već kao otvorenost i želja za prevazilaženje teškoća. U Poljskoj je važan osećaj za hijerarhiju. Ovo uključuje i poštovanje starijih osoba. Sagovornike uvek treba oslovljavati titulom, a ukoliko je ne znate, koristite pan (gospodine) ili pani (gospođo) uz prezime. U početku sledite ovo pravilo, sve dok nakon nekoliko susreta domaćin ne predloži ili jednostavno primeni oslovljavanje imenom. Ukoliko se ovo ne desi, nemojte da se uzbuđujete previše, treba imati u vidu da su mnogi Poljaci jednostavno naviknuti da se okolini obraćaju persiranjem.
Kako pregovarati?
Ponesite vizitkarte na prvi sastanak. Ne moraju da budu obavezno prevedene na poljski, jer se sve više koristi engleski, pored nemačkog i ruskog. Kada ulazite u prostoriju, sačekajte da vam pokažu mesto gde ćete sedeti. Ovo se odnosi i na poslovne i na privatne situacije. Ukoliko zateknete osobe koje ne poznajete, takođe sačekajte da vas predstave. Poljski pregovarači su veoma rezervisani i oprezni. Pauze sa tišinama su normalne. Ne ulećite u priču samo da bi se razgovaralo. Sačekajte i govorite razborito i sa činjenicama. Spremite prospekte, kataloge i ostale materijale na jeziku koji ste do tada koristili u komunikaciji (engleski, nemački, ruski). Prezentacija u Power Pointu je uobičajena i bitno je da bude jasna i razumljiva. Budite strpljivi i sačekajte koliko treba da bi odluka bila doneta. Takođe, budite sigurni da imate sva ovlašćenja da možete da se dogovarate direktno. Nikada ne koristite ultimatume ili ucene, kao ni cenkanje. Poljaci poslu prilaze ozbiljno, tako da će u ovom tonu proći i pregovori. Takođe, vole da razgovaraju sa sebi ravnima po rangu: ukoliko imate sastanak sa direktorom, potrudite se da vašu stranu isto tako predstavlja direktor.
Nakon završenog posla Poljaci će verovatno želeti da ostanu u kontaktu sa vama. Primetićete puno sličnosti sa našim običajima kroz kult gostoprimstva i dobrog domaćina. Tek tada, kroz opušten razgovor, postaće vidljivo koliko zajedničkog imamo sa ovim narodom, i kroz istoriju i kroz poslovne običaje.
Za sve su krive žene!
U vreme 10. veka, Poljska je slavila kult bogova Svaroga, Pana i Peruna i imala je niz običaja poput farbanja jaja u „pisance” kao znak dolaska proleća 21. marta svake godine. Preokret se desio kada je 965. godine vladar Miesko oženio češku princezu Dabrovku, inače hrišćanku. Već sledeće godine vladar Miesko je kršten i hrišćanstvo je počelo da se širi Poljskom. Danas je Poljska jedna od poznatih zemalja sa dominantnim hrišćanskim – rimokatoličkim stanovništvom.
Par reči na poljskom
zdravo – cześć
dobro jutro, dobar dan – dzieň dobry
dobro veče – do widzenia
molim – proszę
hvala – dziękuję
nema na čemu – nie ma za co
koliko? – ile?
da – tak
ne – nie
zdravica – na zdrowie!
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar