Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato
i kada samo što niste napravili korak u tamu nepoznatog,
vera zna da će se dogoditi jedna od dve stvari:
Biće nešto čvrsto na šta ćete stati
ili ćete naučiti da letite.
E. Kibler-Ross
Čovekov najveći porok, izvor svih zala je nefokusiran um, suspenzija prisustva duha, što nije slepilo nego svesno odbijanje da se vidi, i nije ignorancija nego svesno odbijanje da se spozna istina.
U «Magli rata» (E magazin br 51) istaknuto je da je u ratu, nauci, istočnoj i zapadnoj filozofiji ekspertska intuicija veština onoga što je uspešno. Radite ono što možete, a ne ono što želite, na osnovu onoga što je uspevalo u prošlosti. A prošlost uključuje i ono što vam se desilo pre 5 minuta kao i antičke istine. Vaša ekspertiza dolazi spolja, a ne iznutra. Učite je od drugih. Što više učite, dublja i brža će biti vaša intuicija, a put do uspeha kraći.
Čitalac E-magazina Dejan iz Niša smatra da je tvrdnja da se intuicija „može naučiti“, veoma diskutabilna:
Intuicija je nešto sa čime se čovek rađa, ali je kod nekoga jače, a kod nekoga slabije izražena do te mere da se slobodno može reći da je neki ljudi imaju, a neki nemaju. Postoji mogućnost da neki ljudi sa izraženom intuicijom ne prepoznaju svoj dar ili, sa druge strane, da ga učenjem i praksom pojačaju. Zato bih voleo da mi podrobnije objasnite kako se to „intuicija uči“?
Prema rečnicima intuicija - (lat. intuitio, od intueor = upirati oči u što, promatrati; pronicanje), je neposredno gledanje, duhovno posmatranje, pronicanje u dubinu, u bit, zbivanja. Intuitivna spoznaja je direktna spoznaja bilo umska bilo osetna. U klasičnoj i srednjovekovnoj filozofiji intuicija se nekad shvata ili kao način ljudske spoznaje božanskih stvari, ili kao sopstvena spoznaja.
Pod intuicijom se podrazumeva sposobnost brzog otkrivanja istine koja je u običnom umu ili potpuno nevidljiva ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmišljanja.
Sa stanovišta praktične realizacije termin intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu: • Otkrovenje
• Već viđeno
koje se međusobno drastično razlikuju prema načinu na koji koristimo mozak.
Otkrovenje (eureka)
Termin intuicija može da se koristi za označavanje iznenadne spoznaje. Ovo znači da nešto, što je bilo opaženo na jedan način, biva iznenada opaženo kao sasvim drugačije. To može da rezultuje kreativnošću, naučnim otkrićem ili matematičkim skokom napred.
Jedna legenda govori da je autor poznatog uzvika «Eureka!», čuveni antički mislilac Arhimed iz Sirakuze (287.-212. god. prije Hrista) od svog vladara, tiranina Dionizija dobio zadatak da odredi koliko u sastavu njegove krune ima bakra, a koliko zlata, tako da ne rastavlja (oštećuje) krunu. Uzvik je navodno nastao dok se Arhimed brčkao u kadi i «prosvetlilo» mu je da je lakši dok je potopljen u vodi negoli kad je vani. To mu je dalo ideju kako da reši zadati problem. Tragom rešavanja problema došao je do puno važnijeg zaključka, koji poznajemo kao čuveni Arhimedov zakon
Dejan je u pravu kada tvrdi da se otkrovenje ne može naučiti. Trenutna spoznaja nije sijalica koja se na prekidač isključuje ili uključuje u našoj glavi. Ona je sveća koja tinja i koja lako može da se ugasi.
Već viđeno (deja vu)
Druga upotreba reči intuicija je potiče od sposobnosti da se momentalno prizove u pomoć organizovana memorisana ekspertiza. To je rezultat složenog prosuđivanja zasnovanog na iskustvu koje se verovatno ne može podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa čak ni izraziti rečima.
Za razliku od eureke ovde se nešto čudno događa… Zar nisam ovo već proživeo? Možda ste već čitali ovaj članak? Taj osećaj traje vrlo kratko. U deliću sekunde pred očima vam preleti vam neka vrsta flash backa koja vas vrati u prošlost.
Ljudi oduvek imaju želju za putovanjem u budućnost ili povratkom u prošlost. To je ono što pojavu 'već viđenog' čini još interesantnijom. Možda to znači da smo nekad u prošlosti zbilja proživeli ovaj život, susreli se s nekim iz prošlog života ili, da odemo još dalje, možda živimo u 'matrici' kontrolisanoj od strane neke inteligentnije vrste.
Psiholozi ipak imaju puno razumnije i jednostavnije objašnjenje od naših pretpostavki. Izraz je stvorio i prvi put upotrebio francuski psiholog, istraživač Emile Boirac (1851-1917), ali tek kasnije, s Freudom i drugima, dobiva današnje značenje.
Déjà vu ima veze s ispunjenjem želje da se pozitivno iskustvo ili događaj iz prošlosti ponovi. Svaki taj pojedini detalj, na primer nečiji glas ili miris kose, dovoljan je da inicira sećanje na celi događaj. Prema tom modelu, déjà vu se javlja kad detalj iz trenutnog iskustva snažno odgovara detalju pohranjenom u sećanju te tako stimuliše memoriju na događaj u celini i stvara privid da se radi o nečemu što se već dogodilo.
Ova vrsta intuicije se itekako dobro može naučiti. Intuicija potiče od skladištenog iskustva, kaže psiholog Herbert Sajmon sa Univerziteta Kamegi Melon. Pošto osoba nauči da analizira berzu, vodi izdavačku kuću, igra šah ili profesionalno bridž, on ili ona počinje da prepoznaje hirovitosti sistema, uviđa pravilnosti, i organizuje te obrasce u saznajne blokove - to Sajmon naziva ,,grupisanje". Vremenom se više obrazaca grupiše i povezuje. A ovi klasteri znanja se skladište u dugoročnoj memoriji.
Zatim, kada se pojedini detalj specifičnog složenog obrasca pojavi, iskusna osoba istog trena prepoznaje uopšteniji obrazac, zaobilazi vremenski zahtevne analize ,,korak po korak" svakog segmenta i anticipira i predviđa ono u šta ostali moraju da proniknu uz mukotrpno sekvencijalno razmišljanje. Majstor u šahu, na primer, intuitivno uviđa pojedinačne šahovske poteze kao sićušne detalje jednog većeg vojnog plana. To laiku ili kompjuteru nije dostupno. Algoritam koji bi izabirao potez igrača šaha tako da ispita sve moguće posledice poteza, zahtevao bi milijarde godina na najbržem zamislivom računaru. Zašto? • 20 mogućih prvih poteza belog
• 20 mogućih prvih poteza crnog
• 20 mogućih drugih poteza belog
• 20 mogućih drugih poteza crnog itd...
• Za 10 poteza svakog igrača, barem 2020 kombinacija ~ 1026
Kad bi se 1 kombinacija analizirala 1 µs, to je 3170979198376 godina!
Praktična pouka glasi da ne morate znati sve što se o nekom području može znati da biste došli na neku novu ideju. Upoznajte opšti princip. Kreirajte svoju ideju. A onda tu novu ideju proverite.
Odgovor na Dejanovo pitanje kako se intucija uči daje metodologija Čitaj-Raznišljaj-Ponovo razmišljaj-Ponovo čitaj
1. Čitaj – (sreća nagrađuje pripremljen um)
U prošlom broju je istaknuto da se Napoleonova ekspertska intuicija pokazala, pre svega, zbog njegovih detaljnih proučavanja prošlih bitki. On sam nije doveo do vojnih inovacija. Neki Napoleonovi zapisi i kazivanja nagoveštavaju suštinu njegove strategije. Na primer, on je svu zaslugu pripisao prošlim dostignućima generala koji su mu prethodili:
Principi ratovanja su ti koji su vodili velike zapovednike, čija nam je dela istorija prenela - Aleksandar, Hanibal, Cezar, Gustav Adolf, Tjuren, Ežen od Savoja, Fridrih Veliki...priča o njihova 83 pohoda bi sačinila kompletnu raspravu o veštini ratovanja.
2. Razmišljaj o postojećem
Za stvaranje osećanja deja vu potrebno je obilje ideja (potrebno je poljubiti mnogo žaba da bi se došlo do princa). To je intenzivan analitički proces u kojem je angažovana leva strana mozga na proceni kvaliteta ideje na osnovu kriterijuma originalnosti i vrednosti čiji konačni rezultat su sledeće četiri kategorije;
1. Ideja nije ni originalna, ni vredna
2. Ideja je vredna ali nije originalna
3. Ideja je originalna, ali nije vredna
4. Ideja je i originalna i vredna
3. Ponovo razmišljaj - razmišljaj o nepostojećem
Ako u prethodnoj fazi nismo došli do vrednih ideja koje bi rešile naš problem moramo da uključimo desnu stranu mozga. Nikada ništa nisam otkrio racionalno razmišljajući” rekao je Albert Einstein. Kao produkt vojne škole, Napoleon je ovladao alatima i tehnikama svog vremena, ali način na koji ih je kombinovao proistekao je iz prošlih dostignuća:
«Taktika se može naučiti iz rasprava, slično geometriji, kao što se mogu naučiti i nekolike evolucije u inžinjerstvu i oružanju; ali znanje o velikim principima ratovanja može se steći samo kroz proučavanje vojne istorije, pažljivom analizom bitki velikih zapovednika i kroz iskustvo.»
Napoleon je skupio veliku silu, ali je koristio strateški. Nikada nije postavljao cilj ukoliko okolnosti to nisu dozvoljavale i ukoliko nije video način da ga ostvari: „Ja nikada nisam stvarno bio sam svoj gospodar, već su mnome uvek upravljale okolnosti.“
Nikada se nije okretao problemu sa idejom kako da ga reši. Ideja se sama javljala iz problema. I tako je izjavio: „ Svaka okolnost ima svoj zakon.“ Bez ideja i ciljeva, Napoleon je konstantno menjao svoje planove, zaviseći od toga gde je mogao da pobedi. Zabeležio je:
«Imao sam svega nekoliko zaista jasnih ideja, a razlog za to, bio je taj što umesto da tvrdoglavo težim da kontrolišem okolnosti, ja sam im se pokoravao...Tako da uglavnom...nisam imao jasne planove, već samo projekte.»
Projekat na francuskom znači pravac delovanja, strategija. Napoleon bi sprovodio strategiju, kada bi video da ima dobre šanse za uspeh, a ne zato što je to odgovaralo cilju. Tako da se drugima činilo da menja svoje ciljeve stalno:
«Činjenica je bila da ja nisam bio gospodar svojih akcija, jer nisam bio toliko lud da pokušam da izmenim događanja da bi odgovarala mojoj politici. Naprotiv, menjao sam svoju politiku da bi bila u skladu sa nepredvidivim oblicima događanja.»
4. Ponovo čitaj - (Osvajanje Maje)
Poslednja faza ciklusa je ponovno intenzivno čitanje literature da bi se iz nove perspektve u postojećoj literaturi pronašlo najnaprednije, a ipak prihvatljivo rešenje" (MAYA - the Most Advanced Yet Acceptable solution). ,,Pravi put do otkrića nije u traženju novih prostora; nego u gledanju drugim očima.'' Pisao je Marsel Prust
Milan Kukrika
Nema komentara:
Objavi komentar