Austrija je jedna od najstarijih država Evrope. Nakon raspada velikog Austrougarskog carstva i nakon poraza u Prvom svetskom ratu, izgubila je mnogo od dotadašnje teritorije. Posle aneksije 1938. od strane nacističke Nemačke i okupacije saveznika 1945, status ove zemlje je bio nerazjašnjen sve do 1955. godine, kada je ovoj zemlji konačno priznata državnost. Državnim sporazumom je okončana okupacija i odbačena mogućnost ujedinjenja sa Nemačkom. Tom prilikom je pod pritiskom Rusije ustavom određena „neutralnost” zemlje.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, Austrija je 1995. godine pristupila procesu ulaska u EU, što je i ostvarila 1999. godine.
Današnju Austriju naseljava više od osam miliona ljudi, od toga 88 odsto Austrijanaca, 2 odsto domaćih manjina (Slovenci, Hrvati, Mađari, Česi, Slovaci...) i 10 odsto imigrantskih grupa (Turci, Bosanci, Srbi, Hrvati...). Religijski je dominantna rimokatolička vera sa 74 odsto, protestanti čine 5 odsto i muslimani 4 odsto. Zanimljivo je da čak 17 odsto populacije ispoveda ostale vere (između ostalog, rusku, rumunsku i srpsku pravoslavnu). Zvanični jezik je nemački, koji govori više od 98 odsto stanovništva. Postoji mnogo regionalnih dijalekata, kao i varijacija na „hochdeutsch”, zvanični književni nemački jezik. Slovenački je službeni jezik u Koruškoj. Drugi manjinski jezici su hrvatski, mađarski, srpski i drugi. Kulturni dijalog i nasleđe se neguje u dvojezičnim školama ili u posebno organizovanim društvima gde se održava tradicija manjinskih grupa.
Veoma je važno imati na umu da su Austrijanci pripadnici germanskog naroda, što znači da ih nikako ne treba mešati ili nazivati Nemcima. Čak je uvredljivo praviti aluzije na tu temu. Gaf bi bio sličan kao kada bi stavljali ekvivalent između slovenskih naroda, kao npr. izjednačavanje Rusa, Hrvata i Srba. Svaki od ovih naroda ima svoje karakteristike, jezike i običaje, zajedničku prošlost i zajedničke tačke, ali i svoje različitosti koje treba poštovati. Isti slučaj je sa Austrijancima i Nemcima.
Kakva je privreda?
Po procenama iz 2006. godine, Austrija je sa svojih 34.600 USD društvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, izuzetno ekonomski razvijena. U poljoprivredi radi 1,8 odsto stanovništva, industriji 30,4 odsto, dok je u uslugama angažovano čak 67,8 odsto. Radna snaga broji 3,88 miliona stanovnika. Stopa nezaposlenosti je 4,9 odsto, dok granicu siromaštva ne prelazi 5,9 odsto stanovništva. U investicije se ulaže gotovo četvrtina društvenog bruto proizvoda. Industrija raste godišnje po stopi od 5,7 odsto. Najrazvijenije oblasti su turizam, industrija telekomunikacione opreme, hemijska i drvna industrija, te proizvodnja papira, kao i proizvodnja vozila i delova za vozila. Najviše sarađuje sa privredom Nemačke.
Kako pregovarati?
Poslovni bonton je sličan pravilima koja se primenjuju u ostatku Evrope. Veoma je važno rukovati se na početku i na kraju sastanka sa svim učesnicima.
Sastanke treba zakazati unapred. Austrijanci vole isplaniran život, tako da često planiraju nedeljama, čak mesecima unapred. Izbegavajte menjanje rasporeda sastanka, a ukoliko je to neophodno, potrebno je poslovnog partnera obavestiti što ranije je moguće o promeni. Sastanke ne treba zakazivati tokom božićnih praznika i avgusta, zbog godišnjih odmora. Austrijanci su izuzetno tačni i očekuju od drugih da poštuju vreme. Smatraju da ako ste pouzdani po pitanju tačnosti i poštovanja datih rokova, da ćete biti pouzdani i kao poslovni partner. Ukoliko se desi da kasnite 5-10 minuta naznačiće vam da ste zakasnili, a kašnjenje od 15 minuta znači da ste ozbiljno ugrozili dobar start pregovora. Shodno odnosu prema vremenu, prekovremeni rad u firmi se smatra više znakom neefikasnosti nego posvećenosti kompaniji.
Radno vreme je od 8 do 17 časova, od ponedeljka do četvrtka, sa obično polučasovnom pauzom tokom dana. Petkom će obično raditi do 15 časova. U Beču je često radno vreme od 9 do 18 sati.
Kako se obratiti Austrijancima?
Formalizam je prisutan u svim segmentima, privatno i poslovno. Uvek treba koristiti u obraćanju formalno Sie (Vi), nikako neformalno Du (Ti). Obraćanje sa titularima Herr (Gospodin), Frau (Gospođa) ili Fräulein (Gospođica), pa prezime, je standard. Američko obraćanje sa prvim imenom je veoma retko. Čak i razgovor o trećoj osobi samo sa prezimenom, bez titulara je nepristojno. Danas je običaj da se ženama obraća sa „Frau”, kao potvrda poštovanja bez obzira na bračni status, dok je „Fräulein” rezervisano za sasvim mlade devojke. U obraćanju je zatim bitno poznavanje i priznavanje statusa i hijerarhije koji su veoma važni u austrijskoj kulturi. Ukoliko neka osoba poseduje akademske ili profesionalne kvalifikacije, kao što su profesor, doktor ili advokat, takvoj osobi se obraćamo sa npr. Herr Professor Holtzveber. Kasnije tokom razgovora, obraćanje može biti samo sa Herr Professor, bez prezimena, ali nikako samo prezime. Titule Herr ili Frau Ingenieur su veoma česte u ovoj zemlji, tako da će diplomirani inženjeri podvlačiti razliku sa Herr ili Frau Diplom-Ingenieur. Sve titule koje poslovni partner koristi su obavezno napisane na vizitkarti ili u potpisu pisama, i tim redosledom i kao takve ih treba koristiti u obraćanju. Čak ukoliko se neko privatno ophodi sa nekim po imenu, na poslu će zadržati dozu formalnosti, posebno u prisustvu drugih osoba.
Kako se ponašati na sastancima?
S obzirom na ovakav odnos prema titulama i pravila protokola, ukoliko imate neku akademsku titulu obavezno je istaknite na vizitkarti. Vizitkarte su veoma važne i treba ih poneti mnogo, kako za poslovne partnere, tako i za sekretarice za najavu vašeg dolaska. Sam sastanak treba početi sa malo usputnog razgovora, o putovanju do odredišta, vremenu, hotelu i slično. Ovo nije samo formalnog karaktera, već ima i važnu ulogu u socijalizaciji, jer je to jedna od retkih prilika da se upozna druga strana s obzirom na činjenicu da van posla nema mnogo druženja. Kada sastanak stvarno počne, humor i usputne priče su isključene i priča se samo o poslu. Dnevni red se poštuje i veoma retko se dešava da se raspravlja nešto „pod razno”.
Ukoliko držite prezentaciju, treba da bude jasna i dobro strukturirana. Očekujte dosta pitanja na koja treba dati direktan odgovor bez mnogo digresija. Veoma su posvećeni detaljima i često žele da znaju što je moguće više o projektu.
Tokom svih kontakata treba imati na umu da su Austrijanci nepoverljivi prema preterivanju u razgovoru, prevelikim obećanjima ili otvorenom pokazivanju emocija. Takođe, agresivne taktike, taktike pritiska i konfrontacija će naići na nerazumevanje.
Pravila oblačenja i ponašanja
Pravilo poslovnog odevanja podrazumeva klasična poslovna odela za muškarce i za žene. Vole jednostavnu i elegantnu pojavu, posebno dobro skrojena odela tamnijih boja. Jarke boje treba izbegavati. Žene treba da izbegavaju upadljiv nakit i glamurozan izgled. Austrijanci ponekad nose tradicionalnu odeću „Traht”, u raznim prilikama, od posla do društvenih okupljanja.
Poštovanje i konzervativizam su ključne reči u ponašanju i ophođenju. Kao tradicionalno društvo, Austrijanci se rukovode ljubaznim formalizmom u javnosti. Iz tog razloga, izbegavajte bilo kakvo privlačenje pažnje na sebe. Čekajte da vas predstave i prilikom upoznavanja obavezno održavajte kontakt očima.
Nakon svih ovih razmatranja, posebno zajedničke istorije u nekim delovima naše zemlje, jasno je da su nam mnogi običaji i iz ovog razloga zajednički. Takođe, naša zajednica emigranata je etablirana u ovoj zemlji, sa priznatim svim pravima manjina. Iz ovoga možemo zaključiti da je poslovanje sa ovim narodom lako, samo treba slediti pravila koja su nam svima dostupna i poznata. Svakako, s obzirom na pokazane ambicije austrijskih investitora u našu zemlju, dobro poznavanje običaja će nam svima olakšati buduću komunikaciju.
Problem radne snage
Što se tiče radne snage, Austrija će imati isti problem u budućnosti kao i mi, i vezan je za skrivenu depopulaciju. Naime, stopa rađanja je osam novorođenčadi na 1000 stanovnika, dok je stopa mortaliteta devet na 1000 stanovnika. Ovaj trend je prikriven činjenicom da ulaze dva imigranta na 1000 stanovnika. Svesni ove činjenice, restrukturirali su svoj penzioni fond i spremaju se na promene koje donosi starenje stanovništva. Možda bismo i mi po ovom pitanju mogli primeniti neke od njihovih modela, pošto je i starost naše populacije slična austrijskoj (prosek 40 godina), pa se postavlja pitanje kako ćemo premostiti rezultate depopulacionih trendova za, na primer, 20, 30 ili 50 godina.
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar