Slični nama

Bugarska je zemlja koju po procenama iz jula 2007. godine naseljava oko 7,3 miliona ljudi i to: 84 odsto Bugara, devet odsto Turaka, pet odsto Roma, te oko dva odsto ostalih (Makedonci, Tatari...). Religijski je homogena i 83 odsto stanovništva su članovi Bugarske pravoslavne crkve, dok je muslimana 12 odsto i ostalih oko pet odsto. Društveni bruto proizvod po stanovniku iznosi 10.400 američkih dolara.

Bugarska ima razvijenu proizvodnju gasa i električne energije, proizvodnju duvana, baznu, naftnu i hemijsku industriju, te proizvodnju hrane i tekstila. U poljoprivredi proizvodi povrće, voće, vino, žito, suncokret, šećer i pored ovoga ima i razvijeno stočarstvo.

Bugarski jezik je iz grupe južnoslovenskih jezika, kao i naš, te se često veoma dobro razumemo. Kao i kod nas u govoru se mogu sresti reči usvojene iz latinskog, grčkog, ruskog, nemačkog ili talijanskog jezika. Glavni grad je Sofija, dok samu zemlju čini devet oblasti.

Osipanje stanovništva

Bugari su porodični ljudi, veoma gostoljubivi, sa svim novim karakteristikama koje nose proces urbanizacije i globalizacije. Kao i kod nas, česte su višegeneracijske zajednice sa čvrstim međusobnim vezama. Sa druge strane, broj samaca raste, dok je sve više slučajeva da su mladi ljudi u vanbračnim vezama. Takođe, prisutne su migracije u veće gradove, jer nezaposlenost u manjim mestima dostiže čak i do 50 odsto. Žene u Bugarskoj su do promena 90-ih, većinom bile domaćice, dok su u talasima masovnih otpuštanja često upravo žene ostajale bez posla. Zbog svih promena kroz koje je prošlo bugarsko društvo, nije začuđujuća činjenica da žene rađaju jedno, ređe dvoje dece. Generalno gledajući, stanovništvo je kao i kod nas zahvaćeno trendom depopulacije, tako da je samo za dve poslednje godine broj stanovnika smanjen za čak 200.000. To se tumači migracijama u zemlje Evropske unije. Međutim, činjenica je da je osipanje stanovništva očigledno, posebno gledajući prosečnu starost (koja je slična našoj) i iznosi preko 40 godina (prosečan Bugarin ima 39 godina, dok prosečna Bugarka ima 43 godine). Takođe, stopa mortaliteta je veća za čak pet odsto od stope prirodnog priraštaja stanovništva. Kad se uzme u obzir da je dve trećine stanovništva u grupi zrele dobi, sa samo 13 odsto dece i omladine do 14 godina, postavlja se realno pitanje šta će se desiti kroz 50 godina, odnosno, da li će Bugarska pre stići u zonu deficita radne snage od naše zemlje? Naime, kao što znamo, Srbija ulazi u deficit kvalifikovane, obrazovane radne snage za 15 godina, upravo zbog izuzetne depopulacije. Međutim, trend kod naših suseda po ovom pitanju je još oštriji.

Poslovni život u Bugarskoj

Radno vreme u Bugarskoj je slično našem, odnosno od 8 do 16, 9 – 17 ili 8 – 17 časova, od ponedeljka do petka. Banke rade takođe od ponedeljka do petka, od 9 do 12 i od 13 i 30 do 16 i 30 sati. Pošte rade i subotom od 8 do 18 sati. Bugarska je omogućila stranim investitorima da učestvuju u privatizaciji javnih preduzeća, s tim što strani ulagač treba da bude državna kompanija strane zemlje. Privatni strani investitori mogu otvoriti razna predstavništva, holding kompanije, preduzeća sa ograničenom i neograničenom odgovornošću, ogranke i druge vrste udruživanja uz pomoć Bugarske privredne komore.

Kao i kod nas, banke su uspešno privatizovane. Nakon burnog perioda devedesetih, koje su obeležile političke krize i ekonomski pad, 14 banaka (uključujući i pet državnih) propalo je. Danas Bugarska ima 31 privatnu i četiri državne banke. Čak 28 komercijalnih banaka ima korespodentne odnose sa inostranstvom, dok stranih banaka ima samo šest.

Osiguravanje je do devedesetih bilo privilegija dve velike državne kompanije (DZI i Bulstrad), koje su nakon demonopolizacije (nakon 1995. godine) doživele konkurenciju od preko 100 privatnih kompanija. Danas Bugarska ima mnoštvo osiguravajućih kuća, od koje se izdvajaju tri velike, od kojih su dve već pomenute, a treća je etablirana strana kompanija. Što se tiče poreza, Bugarska ima najpovoljnije uslove u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ova država je član Evropske unije od 1. januara 2007. godine.

Kako pregovarati?

Prilikom susreta sa Bugarima, veoma je važno da se pridržavate formalih pravila uvodnog upoznavanja i pozdravljanja. Inicijalni konakt se sastoji od rukovanja, direktnog kontakta očima i pozdrava u skladu sa delom dana. Oslovljavajte sa titulom ili „gospođa/gospodin”. Samo prijatelji i porodica se obraćaju sa prvim imenom. Vizitkarte se odmah razmenjuju bez posebnog pratećeg protokola.
Bugari izuzetno cene obrazovanje, tako da ukoliko imate neku akademsku titulu, obavezno je istaknite na dopisima i vizitkarti. Osim ovoga, Bugari kao tradicionalisti poštuju hijerarhiju i starije članove društva, tako da je dobro da naglasite ukoliko firma iz koje dolazite ima dugu tradiciju.

Što se tiče poklona, pravilo je slično našim poslovnim običajima, odnosno prihvatljiv je poklon sa logom kompanije, kao npr. olovke, rokovnici i slične sitnice. Tokom pregovora, ceniće prezentacije potkrepljene brojkama, statistikom i činjenicama. Izbegavajte previše priče, velika obećanja i „grlate” glasove. Ukoliko se ipak ponašate ovako, stalno će vas posmatrati i pitati se zašto morate mnogo reči da upotrebite da biste se izrazili.

Bugari će pažljivo birati reči i često će izbegavati odgovore na pitanja koja bi kasnije mogla biti upotrebljena protivno njihovom interesu. Često će fleksibilno gledati na vreme, smatrajući da je za zaključak potrebno sagledati sve aspekte temeljno. Zbog toga će za nove informacije tražiti mirniji tempo da bi se sagledale i prihvatile. Za posao je takođe bitno izgraditi odnose, tako da je često prvi susret posvećen upoznavanju. Tokom pregovora je veoma važno održati nivo profesionalizma jer svaki izlet u opušteniji ton će se negativno odbrojavati. Sastanci će često trajati duže od zakazanih termina i ne preporučuje se požurivanje.

Zanimljivo je da Bugari gest negacije izražavaju klimanjem glave napred-nazad (ono što nama znači gest potvrđivanja), dok gest potvrđivanja izražavaju kao naš gest odricanja. Danas često mnogi Bugari uče suprotne gestove, mada moramo ovu specifičnost svakako imati u vidu prilikom kontakta.

Šta nam je zajedničko?

Bugari imaju mnogo zajedničkog sa našim narodom, u običajima, kulturi, nasleđu i obrascima ponašanja. Krenimo redom. Kuhinja nam je zajednička, počevši od šopske salate. Zatim i legende o vilama i patuljcima. Običaj „krađe” mlade je do skora bio dominantno raširen, kao i kod nas. Narodni instrumenti, kao što su tamburica i frula, takođe su deo istog nasleđa, kao i ljubav prema muzici (čak je i Orfej po legendi rođen na teritoriji današnje Bugarske).

Dalje, nakon Kosovske bitke, Bugarska je od 1396. godine bila 500 godina pod Otomanskim carstvom, kao i mi. Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine, evropske sile su težile da ograniče uticaj Rusije i širenje Bugarske. Takođe, imaju slična iskustva sa političkim previranjima na početku 20. veka, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, mešanjima i otporom nacizmu, kao i velikim uticajem Sovjetskog Saveza nakon rata. Pored ovoga, nakon raspada SSSR-a, devedesetih su prošli slične tranzicione teškoće kao i mi. S tom razlikom što sada evidentno možemo da naučimo od naših komšija fleksibilnost, brzinu i način prilagođavanja novim promenama, kao i činjenicu da čak 90 odsto Bugara sa ponosom ističe da ima prijatelje pripadnike drugih konfesija i naroda.
Ekspanzija poljoprivrede i turizma

U Bugarskoj je razvijena poljoprivredna proizvodnja. Sada je prisutan intenzivan proces ulaganja u modernizaciju poljoprivrede, tako da je EU uložila putem raznih programa preko 60 miliona evra u opremu za ovaj sektor. Takođe, slede promene u šumarstvu i drvnoj industriji Bugarske. Pored ovoga, očekuje se i zakon koji će omogućiti stranim državljanima da kupuju zemlju radi poljoprivredne proizvodnje. Zanimljivo je da je Bugarska u vrhu svetskih izvoznika raznog lekovitog bilja. Turizam je takođe grana u ekspanziji, što se vidi kroz izuzetan porast posetilaca iz raznih evropskih zemalja u poslednjih nekoliko godina.

Nada Rumenčić