Danas svakako uočavamo da se mnogi ne bave poslovima za koje su sposobni i školovani. To svi znaju i nad tim lamentišu ne uspevajući bilo šta da promene po tom pitanju. Isto se može primeniti i na odevanje. Ljudi se jednostavno ne oblače u skladu sa svojim pozivom, odnosno nečim iza čega stoje svojom reputacijom i sposobnostima.
Na koji način vas ljudi pamte?
Da li je marginalna opaska da odelo ne čini čoveka? Ili njena proširena varijanta: ako čovek nešto zna, nije bitno šta oblači, kako se nosi i uopšte kakav mu je stil. Ne bih se složila. Čvrsto verujem da je izuzetno bitno kakav spoljašnji utisak osoba ostavlja pri prvom susretu sa novim licima. Znam, govorim iz iskustva. Nebrojeno puta mi se desilo da me u društvu lepših osoba novi ljudi ne zapamte. Ne zato što nisam šarmantna, inteligentna i obrazovana, ili zato što sam masne kose ili zato što sam u ritama od glave do pete. Ne. Ljudi su naviknuti na instant informaciju. Brzu i pamtljivu. Što si približniji trenutnom poželjom standardu, to si primećeniji. Uticaj medija, društva ili kulture? To pitanje ostavljam sociolozima na razmatranje.
Ono što ja mogu tvrditi jeste činjenica da pakovanje prodaje robu, pa tako i ličnost. Ako smo evoluirali u potrošačko društvo koje vrvi brendovima, zašto se čudimo što se takva perspektiva sa robe, koja nam je stalno u fokusu i na koju nas stalno usmeravaju razne kampanje i reklame, počela primenjivatiti i na posmatranje pojedinca?
U šta smo upakovani?
Pri upoznavanju novih osoba, ljudi su skloni prepoznavanju marki garderobe, cipela, naočara i parfema. Da li je to na njima Gučijeva kravata? Mango majica? Diorov najnoviji parfem? I tako u nedogled. Tako procenjujemo nečiji stil, materijalne mogućnosti, a tako i položaj pojedinca u društvu, odnosno njegovu moć. Ljudi se pored zbira osobina koje daje karakter, izgleda sagledavaju prema količini navedenih artikala koje poseduju. Na taj način karakter-sadržaj se postavlja na drugo mesto u odnosu na pakovanje. Hm, opet smo došli do površinskog sloja ili pakovanja robe koja se nudi.
Nažalost, tako je. Osoba koja je u prilici (muci) traženja posla nudi sebe kao nekakav proizvod. Reći ćete ponovo da sam površna... ali objasnite mi zašto onda svi traže fotografiju uz CV? Zar poslodavcima nisu dovoljni podaci o školovanju, kursevima, nagradama i iskustvu kandidata? Zašto više nije dovoljno da se u novinama nađe samo tekst, već je tu i fotografija autora? Klinci gledaju seriju „Seks i grad” zbog garderobe, a ne priče o prijateljstvu iz koje se mnogo šta može naučiti. A gde su još spotovi i „nemi” (odnosi se na odsustvo voditelja, komentatora, odsustvo bilo kakve priče) Fashion TV?
Obucite PR-a
U svetlu navedenih mogućnosti, uočavamo da je trenutno najpopularniji planetarni poziv, posao nekog ko nešto ili nekoga predstavlja – njegovo ili češće njeno veličanstvo, PR menadžer, mada bi bilo dobro prevesti ga u ženski rod, jer izgleda da ženama taj posao bolje ide s obzirom na to da su po prirodi pričljive. U ovom svetu alfa i omega pravilnog poslovnog odevanja je odelo ili kostim, u zavisnosti od toga da li je u pitanju muškarac ili žena. Kombinaciji sakoa i pantalona ili suknje dodajte još košulju ili majicu, dopunite kravatom, ešarpom ili ogrlicom i rešili ste svoj stil odevanja zauvek!
U domenu boja, kako reče jedan moj prijatelj „ti ljudi žive u crno-teget svetu”. Istina, to je klasično u univerzalnom značenju i tu ne možete pogrešiti. Izuzetak predstavlja nekvalitetan izbor materijala koji se ruta ili ga je nemoguće održavati. Pažnja sagovornika će, u tom slučaju, odlutati u pravcu vaših ramena na kojim je oštećenje tkanine najupečatljivije, jer je tu prisutno konstantno trenje vašeg sakoa i torbe (vredi i za muškarce i žene). Dakle, materijal, materijal i opet materijal. Nijanse boja se još i daju oprostiti. Za one hrabrije i sa istančanijim ukusom, izlet u nijanse braon i sive boje je svakako pohvalan, ali pažljivo sa bojama košulja i kravata ili ešarpi!
Oprezno sa hrabrim izletima!
Smatram da ljudi zasićeni crno-teget svetom pomalo prehrabro i poput deteta koje pruža svoje prve korake ne znajući šta ga čeka (eventualni pad i razbijanje nosa), gazi u susret novim spektrima boja. Tako kao rezultat dobijamo ničim opravdano uvođenje fluroscentnih nijansi majica ili ešarpi kod dama (kompenzovanih adekvatnom senkom za oči) ili nesrećno uvođenje nesigurnih nijansi boja košulje (roze, crveno ili čak narandžasto) kod gospode. Na takav način dobijamo stajling koji je vredno primenjen i ismejan u domaćim TV serijama i filmovima. Zato imperativ za uspešan izbor osnove dobrog PR stajlinga predstavlja prigušena i umerena boja odevnog predmeta.
Nikada nećete pogrešiti ako na klasična crna, teget, braon, siva i bež odela uvedete kontraste u vidu nečistih (tzv. prljavih) nijansi živih boja. Ostavimo na strani klasične kombinacije crno-belo, braon-bež, i sl. i predložimo nešto smelije uniseks kombinacije kao što su braon-narandžasta (prigušena nijansa, tzv. boja cigle), sivo-roze ili ljubičasta (prljavo roze i purpurna tamnoljubičasta).
Što se tiče žena i njihove nasušne potrebe da se okite, pravilo ukazuje na srebro, belo zlato ili trenutno popularnu platinu i bisere. Sa kilogramom zlata na prstima i oko vrata emitujete poruku osobe bez imalo stila i ukusa. U redu, znaju svi da vam su vam te ogrlice/lančići ili prstenje drage uspomene sa krštenja, venčanja... ali ne, ipak ne. Klijentelu i širu javnost takve stvari ne zanimaju. Ovim kinđurenjem se obično želi manifestovati lično bogatstvo. Međutim, to je hvalisavo i ružno, a spada u domen malograđanskog ponašanja. Na taj način se nećete razlikovati mnogo od prosečne prodavačice u butiku, pijaci ili supermarketu. Vi ne prezentujete svoje bogatstvo i preimućstvo, već određenu organizaciju koja treba da uliva poverenje, i svedoči kako posao koji obavlja, obavlja odmereno i sa stilom. To je recept za otmenost, koja nam, moraćete priznati, često nedostaje.
Kad vidim šta nosiš znaću koga predstavljaš
Nadogradnjom navedene osnove, uvođenjem detalja ili eksperimentisanjem sa bojama, ukazujete na to koju instituciju, kompaniju ili osobu zastupate. Ako je osoba PR manager neke vladine institucije (savezne, republičke, gradske i sl.) koja ima za zadatak da široj javnosti prezentuje vitalne informacije mora da poseduje svedeni stil koji ukazuje poverenje. Takav stil ne podržava eksperimente sa bojama kose, naglašenom šminkom, duge nokte jarkih boja, „veseli” spoj boja i izbor bilo koje odevne kombinacije sem odela ili kostima. Za ove PR menadžere vredi „manje je bolje”. Isto se odnosi i na menadžere kulturnih institucija i kompanija.
Međutim, ukoliko je osoba PR menadžer marketinške agencije ili nekakvog kreativnog centra, ona sebi može dozvoliti ležerniji stil. Odlike ovog stila mogu biti odsustvo sakoa, slobodnije kombinacije boja i detalja (krupnijeg kaiša ili nakita). Međutim, nikako se ne treba opustiti i izabrati farmerke i „majičicu”, posebno sa nekim psihodeličnim printom. Ovakav izgled ukazuje na lenjost i nepoštovanje klijenta, a poznato je da je on svetinja.
Ovo je osnova o kojoj se mora voditi računa pri odabiru prave garderobe kojom se želi poslati poruka da ste osoba koja zna o čemu govori. Na taj nači ste kupili 50% pažnje i poverenja slušaoca. Ostalo je na sadržaju.
Na koji način vas ljudi pamte?
Da li je marginalna opaska da odelo ne čini čoveka? Ili njena proširena varijanta: ako čovek nešto zna, nije bitno šta oblači, kako se nosi i uopšte kakav mu je stil. Ne bih se složila. Čvrsto verujem da je izuzetno bitno kakav spoljašnji utisak osoba ostavlja pri prvom susretu sa novim licima. Znam, govorim iz iskustva. Nebrojeno puta mi se desilo da me u društvu lepših osoba novi ljudi ne zapamte. Ne zato što nisam šarmantna, inteligentna i obrazovana, ili zato što sam masne kose ili zato što sam u ritama od glave do pete. Ne. Ljudi su naviknuti na instant informaciju. Brzu i pamtljivu. Što si približniji trenutnom poželjom standardu, to si primećeniji. Uticaj medija, društva ili kulture? To pitanje ostavljam sociolozima na razmatranje.
Ono što ja mogu tvrditi jeste činjenica da pakovanje prodaje robu, pa tako i ličnost. Ako smo evoluirali u potrošačko društvo koje vrvi brendovima, zašto se čudimo što se takva perspektiva sa robe, koja nam je stalno u fokusu i na koju nas stalno usmeravaju razne kampanje i reklame, počela primenjivatiti i na posmatranje pojedinca?
U šta smo upakovani?
Pri upoznavanju novih osoba, ljudi su skloni prepoznavanju marki garderobe, cipela, naočara i parfema. Da li je to na njima Gučijeva kravata? Mango majica? Diorov najnoviji parfem? I tako u nedogled. Tako procenjujemo nečiji stil, materijalne mogućnosti, a tako i položaj pojedinca u društvu, odnosno njegovu moć. Ljudi se pored zbira osobina koje daje karakter, izgleda sagledavaju prema količini navedenih artikala koje poseduju. Na taj način karakter-sadržaj se postavlja na drugo mesto u odnosu na pakovanje. Hm, opet smo došli do površinskog sloja ili pakovanja robe koja se nudi.
Nažalost, tako je. Osoba koja je u prilici (muci) traženja posla nudi sebe kao nekakav proizvod. Reći ćete ponovo da sam površna... ali objasnite mi zašto onda svi traže fotografiju uz CV? Zar poslodavcima nisu dovoljni podaci o školovanju, kursevima, nagradama i iskustvu kandidata? Zašto više nije dovoljno da se u novinama nađe samo tekst, već je tu i fotografija autora? Klinci gledaju seriju „Seks i grad” zbog garderobe, a ne priče o prijateljstvu iz koje se mnogo šta može naučiti. A gde su još spotovi i „nemi” (odnosi se na odsustvo voditelja, komentatora, odsustvo bilo kakve priče) Fashion TV?
Obucite PR-a
U svetlu navedenih mogućnosti, uočavamo da je trenutno najpopularniji planetarni poziv, posao nekog ko nešto ili nekoga predstavlja – njegovo ili češće njeno veličanstvo, PR menadžer, mada bi bilo dobro prevesti ga u ženski rod, jer izgleda da ženama taj posao bolje ide s obzirom na to da su po prirodi pričljive. U ovom svetu alfa i omega pravilnog poslovnog odevanja je odelo ili kostim, u zavisnosti od toga da li je u pitanju muškarac ili žena. Kombinaciji sakoa i pantalona ili suknje dodajte još košulju ili majicu, dopunite kravatom, ešarpom ili ogrlicom i rešili ste svoj stil odevanja zauvek!
U domenu boja, kako reče jedan moj prijatelj „ti ljudi žive u crno-teget svetu”. Istina, to je klasično u univerzalnom značenju i tu ne možete pogrešiti. Izuzetak predstavlja nekvalitetan izbor materijala koji se ruta ili ga je nemoguće održavati. Pažnja sagovornika će, u tom slučaju, odlutati u pravcu vaših ramena na kojim je oštećenje tkanine najupečatljivije, jer je tu prisutno konstantno trenje vašeg sakoa i torbe (vredi i za muškarce i žene). Dakle, materijal, materijal i opet materijal. Nijanse boja se još i daju oprostiti. Za one hrabrije i sa istančanijim ukusom, izlet u nijanse braon i sive boje je svakako pohvalan, ali pažljivo sa bojama košulja i kravata ili ešarpi!
Oprezno sa hrabrim izletima!
Smatram da ljudi zasićeni crno-teget svetom pomalo prehrabro i poput deteta koje pruža svoje prve korake ne znajući šta ga čeka (eventualni pad i razbijanje nosa), gazi u susret novim spektrima boja. Tako kao rezultat dobijamo ničim opravdano uvođenje fluroscentnih nijansi majica ili ešarpi kod dama (kompenzovanih adekvatnom senkom za oči) ili nesrećno uvođenje nesigurnih nijansi boja košulje (roze, crveno ili čak narandžasto) kod gospode. Na takav način dobijamo stajling koji je vredno primenjen i ismejan u domaćim TV serijama i filmovima. Zato imperativ za uspešan izbor osnove dobrog PR stajlinga predstavlja prigušena i umerena boja odevnog predmeta.
Nikada nećete pogrešiti ako na klasična crna, teget, braon, siva i bež odela uvedete kontraste u vidu nečistih (tzv. prljavih) nijansi živih boja. Ostavimo na strani klasične kombinacije crno-belo, braon-bež, i sl. i predložimo nešto smelije uniseks kombinacije kao što su braon-narandžasta (prigušena nijansa, tzv. boja cigle), sivo-roze ili ljubičasta (prljavo roze i purpurna tamnoljubičasta).
Što se tiče žena i njihove nasušne potrebe da se okite, pravilo ukazuje na srebro, belo zlato ili trenutno popularnu platinu i bisere. Sa kilogramom zlata na prstima i oko vrata emitujete poruku osobe bez imalo stila i ukusa. U redu, znaju svi da vam su vam te ogrlice/lančići ili prstenje drage uspomene sa krštenja, venčanja... ali ne, ipak ne. Klijentelu i širu javnost takve stvari ne zanimaju. Ovim kinđurenjem se obično želi manifestovati lično bogatstvo. Međutim, to je hvalisavo i ružno, a spada u domen malograđanskog ponašanja. Na taj način se nećete razlikovati mnogo od prosečne prodavačice u butiku, pijaci ili supermarketu. Vi ne prezentujete svoje bogatstvo i preimućstvo, već određenu organizaciju koja treba da uliva poverenje, i svedoči kako posao koji obavlja, obavlja odmereno i sa stilom. To je recept za otmenost, koja nam, moraćete priznati, često nedostaje.
Kad vidim šta nosiš znaću koga predstavljaš
Nadogradnjom navedene osnove, uvođenjem detalja ili eksperimentisanjem sa bojama, ukazujete na to koju instituciju, kompaniju ili osobu zastupate. Ako je osoba PR manager neke vladine institucije (savezne, republičke, gradske i sl.) koja ima za zadatak da široj javnosti prezentuje vitalne informacije mora da poseduje svedeni stil koji ukazuje poverenje. Takav stil ne podržava eksperimente sa bojama kose, naglašenom šminkom, duge nokte jarkih boja, „veseli” spoj boja i izbor bilo koje odevne kombinacije sem odela ili kostima. Za ove PR menadžere vredi „manje je bolje”. Isto se odnosi i na menadžere kulturnih institucija i kompanija.
Međutim, ukoliko je osoba PR menadžer marketinške agencije ili nekakvog kreativnog centra, ona sebi može dozvoliti ležerniji stil. Odlike ovog stila mogu biti odsustvo sakoa, slobodnije kombinacije boja i detalja (krupnijeg kaiša ili nakita). Međutim, nikako se ne treba opustiti i izabrati farmerke i „majičicu”, posebno sa nekim psihodeličnim printom. Ovakav izgled ukazuje na lenjost i nepoštovanje klijenta, a poznato je da je on svetinja.
Ovo je osnova o kojoj se mora voditi računa pri odabiru prave garderobe kojom se želi poslati poruka da ste osoba koja zna o čemu govori. Na taj nači ste kupili 50% pažnje i poverenja slušaoca. Ostalo je na sadržaju.
Detalji!
„Male stvari koje čine život savršenim” ili „Uživajte u trenutku...” su samo neke od izreka koje ističu važnost detalja u životu, pa tako i u oblačenju. Sve te minijaturne stvari su zapravo najbitnije. Za garderobu se ponekad možete i osloniti na preporuku prodavačice (dobre uvek znaju šta da vam preporuče, uzimajući u obzir vašu boju očiju, ten...), međutim detalji govore najviše o vama. Koliko ste obrazovani, da li ste putovali, kako stojite sa aktuelnim informacijama iz raznih oblasti, i još mnogo, mnogo drugih stvari. Zato zapamtite, većinom ste vi, upravo ti koji donosite odluku koji sat da izaberete, kravatu, ogrlicu ili par minđuša. Nađite se u nekom od ovih artikala i zaokružili ste svoj poslovni izgled. Ali oprez! Ne dozvolite sebi promašaj od sata, na primer. Bolje je i da posedujete samo jedan sat koji dopunjava vašu ličnost u smislu čvrstine i kvaliteta, a ne kolekciju dobrih marki, među kojima se baš najbolje i ne snalazite (u smislu koji od njih odabrati za određenu priliku).
„Male stvari koje čine život savršenim” ili „Uživajte u trenutku...” su samo neke od izreka koje ističu važnost detalja u životu, pa tako i u oblačenju. Sve te minijaturne stvari su zapravo najbitnije. Za garderobu se ponekad možete i osloniti na preporuku prodavačice (dobre uvek znaju šta da vam preporuče, uzimajući u obzir vašu boju očiju, ten...), međutim detalji govore najviše o vama. Koliko ste obrazovani, da li ste putovali, kako stojite sa aktuelnim informacijama iz raznih oblasti, i još mnogo, mnogo drugih stvari. Zato zapamtite, većinom ste vi, upravo ti koji donosite odluku koji sat da izaberete, kravatu, ogrlicu ili par minđuša. Nađite se u nekom od ovih artikala i zaokružili ste svoj poslovni izgled. Ali oprez! Ne dozvolite sebi promašaj od sata, na primer. Bolje je i da posedujete samo jedan sat koji dopunjava vašu ličnost u smislu čvrstine i kvaliteta, a ne kolekciju dobrih marki, među kojima se baš najbolje i ne snalazite (u smislu koji od njih odabrati za određenu priliku).
Branislava Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar