Još kao učenici nižih razreda osnovne škole imali smo prilike da se susretnemo sa pojmom koeficijenta inteligencije ili skraćeno IQ (Intelligence Quotient). Najčešće su nas testirali testovima koji su bili jako interesantni, ali mnoge od njih nismo mogli da rešimo. Naime, retko ko je uspevao da završi testove, bez obzira koliko vremena imao na raspolaganju. Sa druge strane, učitelji i nastavnici, a kasnije i profesori, od nas su tražili da vežbamo moć ponavljanja onoga što bi nam oni ispredavali. Ponavljali smo literalno pesmice, lekcije iz poznavanja prirode i društva, kasnije istorije, geografije, biologije i sl. Dakle, trebalo je da ostavimo literarni utisak na naše učitelje. Drugi vid rasuđivanja i pamćenja koji nam je bio potreban bio je matematički. Rešavanje računskih (aritmetika i algebra) i prostornih problema (geometrija) je bio sasvim drugi vid potrebnih veština. Nismo morali da se izražavamo lepo, već precizno.
Frajeri i štreberi
Šta je dakle koeficijent inteligencije, onako kako su nam ga psiholozi predstavljali? To je način rasuđivanja koji stavlja u relaciju mentalni i hronološki uzrast. Ako npr. imamo deset godina - to je naš hrolološki uzrast. Ako razmišljamo kao osamnaestogodišnjaci - to je naš mentalni uzrast. Sledeći odnos daje proračun IQ:
Mentalni uzrast/Hronološki uzrast x 100 = IQ
na primer
18 godina/10 godina x 100 = 180
Dakle IQ desetogodišnjaka koji razmišlja kao osamnaestogodišnjak je 180. I kao što to najčešće biva, s obzirom da ovaj IQ predstavlja literalni IQ, ovakvi klinci najčešće svojim izgledom liče na bubalice, pre nego na mangupe, na nesportske pre nego na sportske tipove. Šta je sa onima koji se u ovom uzrastu bave sportom i skaču u dalj npr. 5-10% više od norme za svoje vršnjake. Njima niko nije "izmerio" njihov sportski ili fizički IQ. Svi rezultati pokazuju da su supertalenti u sportu. U najvećem broju zemalja njih niko ne podstiče na vrhunske rezultate, retko ko ih usmerava da postižu sjajne rezultate na više polja. I ako se opredele za sportsku karijeru - opredelili su se zapravo za rizik. Ako ih zdravlje posluži i povrede mimoiđu, to je tek jedan od preduslova za ostvarivanje maksimalnih dostignuća. Najčešće je prva žrtva škola ili literarno obrazovanje. Onda ide sledeći ograničavajući uslov, a to je "rok trajanja". Ne možemo profesionalnim sportom da se bavimo dugo (veteranske discipline ne računamo). U razredu gde ima potencijalnih sportista i potencijalnih naučnika, ovi prvi su omiljeni kod drugova a manje omiljeni kod nastavnika koji traže postojanje literarnog IQ-a kod svih. A šta je sa nadarenima za muziku i slikarstvo? Da li ova grupa dece i ljudi poseduje dodatni dar, koji nije sport, čitanje ili matematika? O ovome je sasvim novu teoriju izneo Hauard Gardner u knjizi "Okviri mišljenja" (Frames of Mind). Hauard Gardner tvrdi da svako od nas ima sedam tipova genija (ili IQ-a). I ono što je još interesantnije, da smo svi rođeni sa istom "količinom" svih sedam genija. To je navelo Boba Proktora, čuvenog američkog predavača na temu motivacije, da napiše knjigu i organizuje predavanja širom sveta na temu "Svi smo mi rođeni bogati". Hteo je da kaže da smo svi mi rođeni bogati potencijalom i mogućnostima. A onda se sa nama nešto desilo, pa smo počeli da se razlikujemo. Koji su to tipovi genija koje, po Gardneru, posedujemo?
• Prvi je već pomenuti literalni, ili - kako ga Gardner naziva - lingvistički. Deca sa ovim tipom inteligencije uživaju u pisanju, čitanju, pričanju priča i rešavanju ukrštenih reči.
• Drugi je logičko-matematički. Deca sa ovom vrstom inteligencije se interesuju za rešavanje uzročno-posledičnih problema. Ona su odlična u aritmetičkim problemima, strategijskim igrama i eksperimentima.
• Treći je telesno-kinestetički. Ova deca obrađuju znanja kroz telesne senzacije. Ona su najčešće sportisti, plesači ili dobri u izradi rukotvorina od drveta i metala. Isto tako su i dobre zanatlije.
• Četvrti genij je prostorni. Ova deca razmišljaju kroz slike i likove. Ona su fascinirana rešavanjem lavirinata, puzli, provode vreme crtajući, slažući Lego kocke i u dnevnim sanjarenjima (maštanju).
• Peti genij je muzički. "Muzička deca" uvek pevaju ili sviraju sama sebi. Ona su često nezadovoljna kada neko ne uspe da shvati zvuke. Ova deca su uvek diskriminirajući slušaoci.
• Šesti genij je interpersonalni. Deca sa ovim genijem su odlična u komunikacijama i imaju osobinu da razumeju tuđa osećanja i motive. Ova deca su predodređena za biznismene.
• Sedmi genij je intrapersonalni. Ova deca mogu da budu sjajna. Ona su svesna sopstvenih osećanja i samomotivisana su.
Bebe su najveći borci i koriste svih sedam tipova inteligencije. Fizički da bi prohodale, literalni da bi progovorile, muzički da bi počele da razlikuju zvuke, prostorni da bi razaznale crteže, interpersonalni da bi komunicirale. Ovaj interpersonalni genij one razvijaju od prvog dana, komunicirajući sa majkom preko dojke i potrebe za samoodržanjem.
Postoji li "finansijska inteligencija"?
Ima li još tipova inteligencije? Robert Kiosaki tvrdi da postoji i osma - finansijska. U svojoj knjizi "Bogato dete - pametno dete" (Rich Kid - Smart Kid) tvrdi da je ovo dar koji se ne otkriva odmah u ranom uzrastu, jer se deca za novac vezuju kasnije. U toj i u knizi "Povećajte finansijski IQ kod svoje dece" (Rise Financial IQ of Your Kids) on sugeriše da sa parama deca moraju da se susretnu još od svojih prvih školskih dana. Igrajući Monopol sa ocem svog školskog drugara Majka, maštao je da sve što radi u toj igri kad poraste radi i u stvarnosti. I to mu se ostvarilo. Penzionisao se u svojoj 47 godini života, posedujući ogromno bogatstvo.
Par reči o igri Monopol. Igra Monopol je nastala dvadesetih godina XX veka. Ona se igra tako što igrači, svi inicijalno posedujući isti kapital, kupuju avenije i druga dobra. Kada skupe kolekciju avenija u jednoj boji, mogu da zidaju kuće (maksimalno četiri po jednoj aveniji). Četiri kuće mogu da pretoče u jedan hotel. Ako protivnik stane na polje u posedu igrača, on plaća penale. Manji posed - manji penali, veći posed - veći penali. Nadam se da ste svi igrali ovu igru, koja spada u red obrazovnih igara. Ona se igra 3-5 sati, a pruža mogućnost da se stekne uvid u dvadesetogodišnji život. Za Roberta Kiosakija se "kupovina" plastičnih kuća u igri pretvorila u jedan od najprofitabilnijih životnih poslova - trgovinu nekretninama.
Robert Kiosaki je tvorac jedne interesantne obrazovne igre koja se zove Cash Flow. Postoji verzija za decu, kao i dve verzije za odrasle, 101 i 202. U njoj se, takođe, jako velikom brzinom odigravaju "životi" igrača. Oni dobijaju mesečne plate, kupuju materijalna dobra, deonice i nekretnine, imaju troškove, uzimaju i vraćaju kredite. Igra ima dva nivoa. Prvi je Trka pacova (ovaj naziv nosi jer se igra pojavila 1996. godine, koja je po kineskom i japanskom horoskopu bila godina pacova) i Brzu prugu. Trka pacova predstavlja našu svakodnevicu, mučenje da se zaradi prekopotrebna količina novca za investiranje. Na Brzu prugu se prelazi kada prihod od aktive svakog učesnika nadmaši pasivu.
Odnosu preme novcu, a naročito investiranju, roditelji treba da uče decu još od malih nogu. Jer, kao što je u prethodnim nastavcima pomenuto, danas nije potrebna zemlja, fabrike ili novac da bi posedovali bogatstva. Potrebne su samo informacije. A o kojim informacijama govori Kiosaki? O ceni deonica na berzama, o ceni nekretnina i trendovima rasta ovih cena...
Ko je Robert Kiosaki?
Robert Kiosaki rođen je u četvrtoj američkoj generaciji svoje porodice japanskog porekla. Rođen je na Havajima, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Njegov otac, onaj koga u svojim knjigama naziva siromašnim, bio je načelnik za obrazovanje države Havaji. Nakon završenog unuverziteta, prijavio se u marince i otišao u Vijetnam, kao oficir i pilot borbenog helikoptera.
Po povratku iz rata počeo je da radi u kompaniji Kseroks, a 1977. otpočinje svoj prvi biznis - izradu novčanika na bazi čičak trake. Iz ovog biznisa izašao je sa minus saldom i to ga je 1985. nagnalo da osnuje obrazovnu kompaniju, koja je postala lider u finansijskom obrazovanju.
Povukao se iz biznisa u svojoj 47-oj godini, ali se ipak vratio poslu, iako je u tim trenucima imao više nego dovoljno novca. Autor je obrazovne ige Cash Flow, koja pojedince uči finansijskim strategijama kojima ga je učio njegov bogati otac. Autor je i svetskih bestselera "Bogati otac - siromašni otac" i par nastavaka koji govore na temu neophodnosti finansijskog obrazovanja.
mr Petar Kočović
Nema komentara:
Objavi komentar