Finska je zemlja na severu Evrope, sa Švedskom na zapadu, Rusijom na istoku i Norveškom na severu. Ovo je još jedna zemlja u nizu koja bi mogla da kaže da balansira vekovima između dve velike sile. Finsku naseljava preko 5 miliona stanovnika. Većina stanovništva (86%) je hrišćanske, luteranske veroispovesti, dok je manjina, 1%, pravoslavna. Glavni grad je Helsinki. Finska je zanimljiva i po tome što je dvojezična. Službeni jezici su švedski i finski. Finska ima „zeleno zlato“ jer je prekriva šuma na preko 70% teritorije, što joj je dalo mogućnost da razvije jaku drvnu industriju, industriju celuloze i papira. Ima razvijenu tešku industriju, tekstilnu, hemijsku, proizvodnju keramike i stakla. U novije vreme veoma je razvila industriju elektronskih komponenata, softvera, kompjutera i telekomunikacione opreme, od kojih je najpoznatija Nokia.
Kakva je Finska?
Finska je egalitarno društvo koje među prvima dozvolilo ženama upis na univerzitet, i 1882. je prva žena, Emma Irene ?ström, diplomirala na fakultetu. Takođe, 1906. godine žene su dobile pravo glasa. Postavlja se pitanje zašto se ovo desilo tako rano u odnosu na druge zemlje i regione. Studije tvrde da se odgovor nalazi u teškim uslovima života gde je žena morala jednako sa muškarcem da doprinosi i radi u održavanju farme i porodice. Uz dužno poštovanje prema ovim studijama moram da se pitam zašto po ovim istim principima žena u npr. Srbiji, Portugalu ili na Kipru nije ostvarila ista ova prava, s obzirom na izuzetno teške godine, čak vekove iza nas? No, vratimo se današnjici. U Finskoj danas se žene ravnopravno zapošljavaju i čak oko 70% ženske populacije je stalno zaposleno puno radno vreme. Samo 15% žena radi skraćeno radno vreme, za razliku od ostalih zemalja Evropske unije gde je ovaj procenat 30-40%. Stanarine i krediti za kuće su visoki kao i kod nas, i teško ih je pokriti sa jednom platom. Primetno je da se žene zapošljavaju ne samo radi pomaganja kućnog budžeta, već i radi ličnog zadovoljstva i ambicija. Najviše su prisutne u nauci i kulturi, dok je samo 2-3% prisutno u biznisu.
Finci porodično godinama žive zajedno nevenčani, i tek posle dobijanja deteta pristupaju venčanju. Česta je slika da se par venčava i krštava dete istom prilikom. Nažalost, stopa razvoda raste, i procenjuje se da će čak 50% brakova ostvarenih 1998. godine završiti raskidom. Kao posledica ovoga, raste broj porodica sa jednim roditeljom ili „reciklirane“ porodice u kojima jedan ili oba roditelja imaju i decu iz prethodnih veza. Vezano za obavljanje poslova u kući, primećen je porast učešća muževa, mada je i dalje manji (2 sata dnevno) u odnosu na angažovanje žena (3 sata dnevno). Kao i kod nas, novije generacije očeva sve više obaveza oko podizanja dece dele sa majkama.
Kako poslovati sa Fincima?
Čak je i Staljin rekao da treba imati poštovanja za narod koji toliko vekova istrajno radi na održanju svog identiteta i postizanju nezavisnosti. Dakle, Finci imaju jak osećaj nacionalnog identiteta, što naravno potiče iz prošlosti. Ako se desi da nešto kažu kao samokritiku na svoj narod, uzdržite se od komentara. Tako je u mnogim zemljama, tako je i kod nas, tako je i u Finaskoj. Zanimljivo je da treba obratiti pažnju na značenje i snagu reči koje Finci koriste. Naime, Finci će u svakodnevnom životu pažljivo birati reči i uvek sa tendencijom da sa malo reči izraze sve što je potrebno, dakle, ne vole bespotrebnu priču. Ocena koja kaže da su Finci rezervisani i distancirani više nije raširena u praksi, posebno kod mlađih generacija, ali svakako Finci imaju poseban odnos prema rečima i stoga usmeni dogovor shvataju ozbiljno. Imaju izreku koja se ponekad i kod nas čuje: „Čovek se drži za reč, a vo za rogove“. Svakako imajte na umu da mali, usputni razgovori i usputna olako data obećanja neće naići na odobravanje. Ukoliko kažete kao kod nas npr., „nađimo se nekad na kafi“, znajte da je to shvaćeno ozbiljno. Dakle, ako nešto obećate ili kažete u nekom malom razgovoru, vodite računa da sve ispoštujete do kraja.
Za razliku od nas, gde se ljudi većinom nose trenutnom inspiracijom ili utiskom, Finci mišljenje stvaraju na osnovu niza susreta. Dakle, vole da sagledaju celinu određene pojave, projekta ili ljudi. Veoma su tolerantni i teško je pokvariti reputaciju sa izolovanim i pojedinačnim gafom. Što se tiče šireg obrasca ponašanja, u Finskoj je raširen i odomaćen standardni evropski, dakle klasičan botnon. Ovo u poslu, i privatno podrazumeva da pre svega budete tačni i precizni. Kad zakazujete sastanke, imajte u vidu da je radno vreme od 8.00-17.00 sa pauzom za ručak koja počinje od 12.00-13.00 i traje od jednog do dva sata. Za zakazivanje je rašireno korištenje maila, čak sms-a. Budite tačni i klasično poslovno obučeni. Sastanci teže da budu koncizni i jezgroviti. Na sastancima, i generalno, u poslu su formalni. Ovo znači da se kratko rukuju, praćeno kontakom očima, bez pratećih gestova kao ljubljenje, tapšanje i slično. Otvoreni su i direktni u razgovoru. Ovo znači da pregovore možete voditi stabilno i da će dogovoreno se ispoštovati. Zanimljivo je da bi kod nas posle posla ljudi otišli u kafanu ili restoran. Kod Finaca je takođe običaj odlazak u restoran ili kafanu, ali za opuštanje, posebno privatno, koristiće saunu. U ovoj zemlji ima preko 5 miliona ljudi i 1.5 miliona sauna. Sauna je mesto okupljanja i socijalizacije gde se ljudi opuštaju, druže, razgovaraju, zaboravljaju na vreme i nigde ne žure. Ukoliko vam se ova ideja ne sviđa, jednostavno recite da vam nije prijatno i niko vam neće zameriti. Ali ipak, da bi se osetila Finska, treba znati da je sauna njen veliki deo.
Dakle, bez obzira koliko nam je Finska fizički daleka, možemo naći puno zajedničkih crta, od poteškoća u prošlosti, do načina opuštanja i druženja. Samo treba biti dovoljno fleksibilan i otvoren za pronalaženje onoga što nas spaja.
Znamo li šta je strpljivost?
Finska je još od 13 veka bila pod režimom Švedske. Kasnije, tokom čestih sukoba Šveđana i Rusa, kao zemlja „između“ stradala je Finska. Ovi gubici nažalost se često mogu izraziti i demografski. Čak trećina stanovništva je umrla od gladi nemirne 1696. godine. Kasnije, tokom 18. i 19. veka Rusija je preuzela primat nad većinom teritorije. Zanimljivo je napomenuti da je Finska tokom svih ovih vekova ipak zadržala određenu autonomiju. Zemljom je rukovodio generalni Guverner, izaslanik ruskog cara. Kad se 1917. godine desila revolucija u Rusiji, Finska je imala opet težak period koji je uspela da prevaziđe. Proglasila je nezavisnost i nakon građanskog rata (sukob istočne i zapadne opcije), pobedila je zapadna struja uz mnogo teškoća i uspela je da 1920. godine postigne priznanje statusa čak i od Rusije. Usledila je agrarna i socijalna reforma, koje su mnogo učinile za napredak zemlje, bez obzira na mnoga politička previranja i teškoće. Tokom i posle II svetskog rata nosila se i sa plaćanjem reparacija i sa dominantnim uticajem Rusije (opet dominantna istočna struja). Čak je pod pritiskom Rusije odbila Maršalov plan za obnovu posle rata. Ipak, bez obzira na sva ova dešavanja, Finska je danas izgrađena, jaka, stabilna i egalitarna država koja je tokom celog perioda doprinosila svetu sa mnogim dostignućima i izvanrednim ljudima u oblasti nauke, dizajna, sporta i umetnosti.
Finski nije težak
Ako bi rekli da je finski težak, morali bi uzeti u obzir činjenicu da bi svaki Finac za srpski mogao reći potpuno isto. Dakle, jezik nije težak, samo veoma različit od našeg jezika, što naravno ne umanjuje njegovu lepotu i zanimljvost. Ovo su neki uobičajeni izrazi:
Hyvää päivää (Dobar dan),
Hei (Ćao),
Terve (Zdravo),
Näkemiin (Doviđenja),
Hauska tavata (Drago mi je što smo se upoznali),
Kiitos (Hvala),
Kuinka voitte? (Kako ste?),
Kiitos hyvin (Hvala, dobro sam),
Kyllä (Da),
Ei (Ne)
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar