Sećate li se da je tokom zlatnih sedamdesetih kod nas bio čest slučaj grandomanije? Građenje ogromnih, čvrstih, hladnih i četvrtastih zgrada. Princip je bio da one budu što veće i da odaju utisak što veće moći. Isto je i sa građenjem današnjih vila po obroncima što naše, što ostalih zemalja. Činjenica je da to nije ni nova, ni samo naša pojava. Još su piramide, kineski zid, Versaj i sve ostale velike građevine, pored svojih osnovnih, upotrebnih funkcija, imale za cilj i da ubede okolinu i posetioce u silu i moć svog vlasnika.
Kako pokazujete da ste lojalni?
Znate li da pokazujemo slaganje, simpatiju ili lojalnost kroz postavljanje i orijentaciju gornjeg dela našeg tela, posebno torzoa u odnosu na našeg pretpostavljenog ili drugu osobu od autoriteta? Veoma često je moguće odrediti koja osoba je najmoćnija (ili najvišeg statusa) u prostoriji, npr. za konferencijskim stolom, na osnovu broja okrenutih torzoa u njegovom ili njenom pravcu. Dok govori manje uticajna osoba, videće okrenute glave ka sebi, kao i kratke poglede, ali gornji delovi tela slušalaca će zadržati okrenut položaj ka najmoćnijoj osobi prostoriji.
Opet, sa druge strane, imate li ponekad osećaj da vam određeni prostor, određena zgrada ili grad odišu lepotom i skladom? To je jednostavna činjenica i to je ono što odvaja dobrog od lošeg arhitekte. Zidovi sigurno govore nekim svojim jezikom. Naravno, ovo sve ne treba uzeti previše kritički i zdravo za gotovo, jer nekad korisnici prostora nisu imali prilike da utiču na njegov izgled. Ovu teoriju možemo primeniti sa sigurnošću samo ukoliko su korisnici prostora zaista mogli i želeli da ugrade sebe u celu konstrukciju. Poznata je priča o arhitekti Dragiši Brašovanu, koji je konstruisao Dom vazduhoplovstva u Zemunu 1935. godine. Šta je ovde zanimljivo? Cela zgrada je, s obzirom na namenu, imala "vazdušast" oblik i podsećala na avion. Tokom izgradnje gospodin Brašovan je učestvovao u njoj i živeo sa radnicima i majstorima od postavljanja temelja do ugradnje svake brave, vrata i prozora. Ta zgrada je preživela nekoliko ratova i uvek je ostala, pored razaranja, elegantna i jedan od simbola Zemuna. Snaga i predanost gospodina Brašovana je utkana u svaki zid i to je ono što o(p)staje i govori kroz vreme.
Kako da koristimo informacije proistekle iz "jezika prostora"?
Kada stupamo u novi (ili produbljujemo stari) kontakt u poslu, potrebno je, naravno, prikupiti što više informacija o poslovnom partneru. Ukoliko ste domaćin, uvek se setite da je kult gostoljubivosti jedan od najboljih puteva ka dobroj saradnji. Budite ljubazni i vodite računa o svakom detalju, da bi se vaš gost dobro osećao. Često su upravo detalji ono što odnosi prevagu nad odlukom o budućoj saradnji. A sad malo o detaljima...
Malo je neobično, ali obratite pažnju na osvetljenje prostorije. Ljudi će vam instinktivno verovati više ako vam bolje vide lice i ako vam senke ne padaju na oči.
Ovo možete kontrolisati ukoliko ste domaćin, ali šta ako odlazite na sastanak u kancelariju svog poslovnog partnera? Na šta bi sve još trebalo da obratite pažnju?
• Posmatrajte poslovnu zgradu vašeg poslovnog partnera. Da li je u zajedničkoj ili sopstvenoj zgradi?
• Kako je uređena zgrada? Da li je u potpunosti novoizgrađena za vlastite potrebe ili je to adaptirana stara zgrada? Kakvog je dizajna i konstrukcije (moderno, elegantno, čvrsto...)? I šta bi to moglo govoriti o vlasniku?
• Da li je prostor oko zgrade uredan? Da li se prostor oko zgrade redovno održava (setite se primera jednog od lanca brze hrane koji ispred svojih restorana uvek ima očišćen sneg, lišće, otpatke... i uvek ima zelenu, negovanu travu).
• Kakva je organizacija prostora unutar zgrade? Dočekuje li vas ljubazan portir ili drugo osoblje, u za to predviđenom prostoru?
• Kakav je raspored prostorija? Gde se nalazi kancelarija vašeg domaćina u odnosu na kancelariju generalnog direktora? Da li je veoma udaljena? Da li su u pitanju čak spratovi?
• Da li je u pitanju kancelarija sa predprostorom ili direktnim ulazom? Da li se nalazi u nekom zabačenom delu hodnika ili na sredini?
• Kakav je nameštaj i oprema u kancelariji? Da li je u pitanju luksuzan nameštaj? Da li se tu stvarno radi ili je to samo skup luksuznih predmeta? Koliko su veliki radni stolovi i da li su praktične konstrukcije? Šta zaposleni drže na stolovima? Ima li nereda na stolu ili su predmeti uredno složeni?
• Posmatrajte kakve slike i ukrasi se nalaze po zidovima i šta oni poručuju?
• Ima li biljaka i da li su negovane?
A kad ste već na teritoriji svog poslovnog partnera, posmatrajte i sledeće stavke:
• Koliko puta je zazvonio telefon sagovorniku ili kolegama u kancelariji?
• Kakva je međusobna komunikacija među kolegama iz kancelarije?
• Obratite pažnju i na najmanje detalje, posebno na boju glasa i izbor reči koje koriste dok se obraćaju jedni drugima. Čuje li se muzika dok se radi i kog je ona stila?
• Kakva je struktura zaposlenih? Da li postoji kodeks oblačenja u firmi? Da li sagovornici imaju upadljiv nakit ili satove?
• I... koji je generalni utisak o firmi?
Šta je sa fizičkom (ličnom) veličinom u poslovnom svetu?
U korporativnom svetu ljudi mogu postati funkcionalno nevidljivi, što najbolje odslikava izraz "to keep a low profile", gde, ne ističući se ni poslom ni izgledom, čak možda i sakrivanjem iza uniformi, ljudi žive određeni način života. (Upitajte se da li biste na ulici prepoznali službenika železnice koji vam je upravo prodao kartu za voz?)
Nasuprot ovom fenomenu, postoji fenomen dominacije telom (setite se kobre iz prethodnog broja), gde se širina tela uvećava ili putem širenja tela (torza) ili podizanjem tela (putem vrtoglavo visokih štikli), u cilju demonstracije moći. Svakako, funkcija i svrha ovakvog ponašanja je uvećavanje vidnog polja (i svog lično i okoline) i isticanje, svesno ili nesvesno, lične snage i moći. U fenomenu "keep a low profile" je primetan obrnut proces - smanjivanje tela, stišavanje govora, spuštanje pogleda, do potpunog isključivanja i onemogućavanje suprotne strane da stupi u kontakt sa nama. Ovo ne znači da osoba koja primenjuje ovu taktiku ima smanjene sposobnosti. Samo ne želi da pokazuje svoje veštine i kapacitet, iz nekog razloga. Čak se ide na fizičko sklanjanje tela (sakrivanje) iz vidnog polja šefa, profesora, roditelja... i sve ono što smo svi mi bar jednom u životu svesno ili nesvesno uradili.
Razmišljamo li o kretanju u prostoru?
Mnoge ljude, posebno one koje dobro poznajemo, prepoznajemo po zvuku i dinamici koraka. Stil našeg hoda mnogo govori o našem statusu, osećanjima i raspoloženju. Znate li da su najgora čudovišta u horor filmovima, koja naviše straha izazivaju kod publike, uvek prikazana kroz uspravne, humanoidne forme na dve noge? Ne čudovišta iz reka, mora, jezera ili vazduha (krila, peraja...), već čudovišta uspravne figure, koja se kreću po tvrdom tlu.
Isto tako, poznati su "šetači", sledbenici Aristotela koji su osnovali Licej 335. godine pre nove ere. Imali su praksu "nemira" i "kreativnog nereda" (poznato vam je ovo?) i nisu se tokom predavanja smirivali na jednom mestu sedeći, već su inspiraciju pronalazili u beskrajnom, nemirnom hodanju i šetanju kroz prostor tokom rasprava. Bilo kako bilo, i mnogi kasniji filozofi, mislioci, naučnici (sećate li se profesora Baltazara?), ratnici, vojskovođe i menadžeri su svesno ili nesvesno pribegavali terapiji hodom, "da se misli razbistre" i skoncentrišu na rešavanje problema. U modernoj psihologiji se čak preporučuje šetanje za smanjenje stresa. Automatski pilot će na displeju otkucati živom pilotu "take a walk!" Zanimljivo, zar ne?
Nešto veliko ide na vas!
Istraživanja (Thorndike, 1940) su pokazala da svi ljudi osećaju averziju, strah ili indukovanu pokornost prilikom naglog približavanja neke velike životinje ili velikog objekta (kamiona, aviona...) i to se obično nesvesno tumači kao opasnost ili barem nešto na šta treba obratiti pažnju. Čak je uočeno da će ptice samo 3 sata nakon izleganja, psi nakon 2 nedelje posle okota, kao i ljudske bebe sa samo 14 dana starosti izbegavati, okrenuti glavu ili na bilo koji način pokušati da se sklone od širokog (raširenog i velikog), nepoznatog oblika projektovanog ka njima, kao da već u tako malom uzrastu instinktivno prepoznaju opasnost! Dakle, korelacija između demonstracije moći i velikih objekata je više nego očigledno.
Nada Rumenčić
Nema komentara:
Objavi komentar