Poslovni običaji u Švedskoj

Švedska je velika zemlja. Dužina ove zemlje od njenog severnog do južnog dela je tolika da je gotovo ista sa dužinom Evrope od Danske do Mediterana. Broj stanovnika je sličan našem, što znači da je slabo naseljena zemlja jer ima mnogo veću površinu od Srbije. Poznata je po rudarstvu, drvno-prerađivačkoj i papirnoj industriji, industriji čelika, automobila, precizne mehanike i visokih tehnologija, kao i telekomunikacijama. Čak 74% stanovništva je angažovano u sektoru usluga, 28% u industriji, a samo 2% u poljoprivredi. Uzgaja se ječam, ovas, šećerna repa i voće.

Kakva je Švedska?

Švedska je homogeno i dobro organizovano društvo. Većina ljudi ima obaveze prema porodici i/ili druge društvene obaveze, pa nemaju običaj da rade prekovremeno, za vreme vikenda ili praznika. Čak se učestali prekovremen rad smatra dokazom nekompetencije zaposlenog ili loše organizacije.
Postoji jasna podela na privatan i poslovan život. Ovo ne znači da nema druženja u poslu, naravno da ima, ali sa jednom finom dozom odmerenosti. Tokom rada, ne razgovaraju mnogo međusobno. Smatraju da se najbolji rezultati postižu uz atmosferu ozbiljnosti i staloženosti. Koncentrišu se odmah na posao, tek na malim pauzama će se opustiti uz kafu ili voće. Pušenje je zabranjeno zakonom.
Radno vreme je od 8.30/9.00 do 17.00 od ponedeljka do petka. Postoji pauza za ručak od jednog sata, koja se koristi uglavnom od 11.30 do 13.30. U većini slučajeva ljudi izlaze iz kancelarija, šetaju, ponesu ručak od kuće, i druže se sa kolegama.

Šveđani imaju minimalno 5 nedelja godišnjeg odmora, koje koriste većinom tokom leta, kao i tokom perioda februar/mart za skijanje. Takođe, pazite na period Božića i praznika od 22.12. do 6.1, kada su mnogi poslovni ljudi nedostupni.

Šta je bitno znati?

Ukoliko želite uspešnu saradnju sa Šveđanima, obratite pažnju na niz detalja, od zakazivanja sastanaka, pa sve do visine tona u govoru. Dakle, sastanke zakažite dve nedelje unapred, a ukoliko kasnite iz bilo kog razloga, obavezno obavestite svoje domaćine. Nije dobro da kasnite, kako u poslu, tako i na privatna druženja. Kašnjenjem izražavate nepoštovanje prema domaćinu. Naše popularno „akademsko“ zakašnjenje ovde neće naići na odobravanje.
Sastanke najbolje zakažite u periodu od 9.00 do 10.00 pre podne ili od 14.00 do 16.00. Potvrdite svaki sastanak unapred i izbegavajte menjanje termina ili lokacije sastanka. Sva korespodencija sa Šveđanima treba da bude izuzetno poslovna, sa malo reči o privatnim stvarima. Prvi sastanak se odvija po pravilu u kancelariji. Što se tiče tona govora, kontrolišite ga, Šveđani nisu bučni ljudi. Službeni jezik je švedski, ali mnogo ljudi govori i engleski.

Kako se ponašati?

Šveđani su veoma ponosni na svoju regiju. Veoma cene kad stranci razlikuju Švedsku od Danske, Norveške ili Finske. Izbegavajte konfrontaciju, a ukoliko se to desi, ne iznenađujte se ukoliko domaćin jasno stavi do znanja da svađi nema mesta u razgovoru. Ne koristite prostakluke i psovke u govoru. To se smatra čak i uvredom za sagovornika. Ne koristite ni superlative, ni ulepšavanje istine u govoru. Takođe, izbegavajte površnost u govoru. Govorite jasno i precizno.

Slobodno razgovarajte o putovanjima i odmorima, švedskoj istoriji i kulturi, sportu, posebno hokeju, umetnosti, muzici ili prirodi. Izbegavajte bilo kakvo kritikovanje ili iznošenje mišljenja o švedskoj vladi, ekonomiji, kulturi, lošim stvarima kao npr. ubistvu Olaf Palemea, Ane Lind..., poreklu domaćina, bilo čemu što je povezano sa rangom, statusom ili elitizmom. Takođe, uzdržite se od žaljenja na visoke troškove života u Skandinaviji, komparaciji i/ili komentarisanju socijalne politike ili „mreže“ za zaštitu ugroženih grupa (nezaposlenih, samohranih majki, imigranata i slično), kao i analitike švedskog humora. Ne zapitkujte „lična“ pitanja, kao što su ona o porodici, plati i slična. Kod Šveđana je prihvatljiva tišina, tako da ne morate da pričate samo da „popunite“ tišinu.

U Švedskoj su svi na „ti“, bez obzira na pol, status, godine. Ne obraćaju puno pažnje na titule, već se nazivaju direktno imenom. Vole da uspostave neformalan, ali nikako familijaran (nikako „brate...“!) odnos. Tokom vremena, kako se produbljuje poznanstvo, polako se gradi i bliskiji odnos.

Kako pregovarati?

Ne pokazujte emocije. Greška je da se odmah previše otvorite i budete srdačni. Zadržite ton profesionalizma, čak određene rezervisanosti. Humor izbegavajte na pregovorima. Šveđani cene sagovornika sa znanjem i iskustvom. Veliki su detaljisti i najbolji put do saradnje je da im predstavite izuzetno precizan plan. Obavezno najavite temu sastanka, čak u pisanoj formi, i pre samog dešavanja. Ne očekujte mnogo od prvog sastanka. Tom prilikom procenjivaće vas, vašu firmu, vaše predloge. Potrebno je da se održi više sastanaka da bi se došlo do odgovora. Sastanci se održavaju paralelno sa vama, i unutar firme sa ljudima upućenim u zadatak. Odluku o saradnji ćete saznati kad se postigne kompletan konsenzus. Nakon ovoga, očekujte promptnu realizaciju posla. Kada se jednom donese odluka i uspostavi dogovor, očekujte da će Šveđani ispuniti svoj deo ugovora. Bez obzira na to da li imate potpisan ugovor ili je dogovor usmenog karaktera.

Ne trudite se da uspostavite fantastične odnose sa top menadžmentom. Iznenadiće vas činjenica da oni prepuštaju donošenje odluke nižim nivoima. Sav naglasak je na timskom radu i kompromisu. Na sastancima jednakih po rangu, uvek će to biti otvoren razgovor sa deljenjem ideja. Među kolegama nema konkurencije, posebno nelojalne. Sve se radi timski, nagrade i kritike treba uputiti celoj grupi. Pohvale pojedincima izbegavajte, posebno javno, jer to treba da bude upućeno celom timu. Postoji visoka svest o timu i drugim ljudima oko sebe. Ovo ne znači da je u pitanju „grupna kultura“, već da se istovremeno naglašava i podstiče individualna inicijativa, kao doprinos u građenju timskog rešenja zadatka.

A šef?

Uloga šefa je da informiše, obezbeđuje pravac posla (kao kapetan broda) i bude ključni koordinator u postizanju konsenzusa u odlučivanju. U suštini, nema stroge hijerarhije, šef je dodirljiv, prisutan, raspoložen uvek za saradnju i rešavanje zajedničkih zadataka. Zanimljivo je da se svaki glas jednako računa, bilo koji status u grupi imate. Svi su upućeni na zajedničko rešavanje problema. Postoji neformalan međusoban pristup, ali istovremeno i respekt između top menadžera, radnika i administracije. U mnogo slučajeva postoji godišnji sastanak na kojem se procenjuju zajednički rezultati, i na ovaj način se dobija odlična povratna slika o stvarnim rezultatima rukovođenja. Menadžere cene po onome što znaju, kao i po rezultatima, nikada po „visokoj poziciji“.

Šta je još važno?

Šveđani ne gestikuliraju, ne „pričaju“ rukama i ne drže ruke u džepovima dok razgovaraju. Rukovanje je uobičajeno, ali ne osmehujte se prilikom rukovanja sa ljudima koje vidite po prvi put. Dozvolite Šveđanima da odrede stepen bliskosti. Jer, posle nekog vremena, mogu da vas prihvate i da to otvoreno pokažu nizom gestova. Gostoljubivi su i rado će vas poslužiti sa „smorgasbord“, i kod nas poznatim kao „švedski sto“. Od vas se očekuje da od svakog jela probate po malo, a u ponudi su grupe od: hladnih jela od ribe i plodova mora, hladnih jela od mesa, salate od povrća, topla jela i desert.
Najpoznatija zdravica je „skåoal“ (skôl). Sačekajte domaćina da kaže „skåoal“ i onda tek počnite da konzumirate piće. Gledajte u oči prilikom zdravljenja i... nadam se da ćete imati puno „skåoal“ sa svojim Šveđanima!
Sećate li se Hogara, strašnog Vikinga?

Reč „viking” potiče od reči „vik”, što znači zaliv. Postoji razlika između Vikinga iz Danske/Norveške, orijentisane na Zapad, i Švedske, koji su gravitirali ka Istoku. U početku su se bavili trgovinom. Tek kasnije su stekli svoju reputaciju ratnika.
A evo još nekih izraza iz ovog zanimljivog jezika:
• hey (hej) = zdravo
• hey då (hej do) = doviđenja
• hur mår du? (hur mor du?) = kako si?
• jag mår bra tack! (jag mor bra tak!) = dobro sam, hvala
• varsågod! (varsogud) = izvolite!
• Hur är det i Sverige? (hur er de i sverje?) = Kako je u Švedskoj?
• Lite kallt.(lite kalt) = malo hladno
• Vad heter du? (vad heter du?) = kako se zoves?
• Jag heter Sven Andersson. (jag heter Sven Anderson) = Zovem se Sven Anderson.

Nada Rumenčić