Voli ovo

Reklame

petak, 17. prosinca 2010.

Veština pobeđivanja 4 - "Il pukovnik, il pokojnik"

Sposobnost ne predstavlja ništa,
ako ti se ne ukaže prilika
Napoleon

U prethodnim nastavcima «Veštine pobeđivanja» bilo je reči o Napoleonu, vojskovođi koji je pobedio u više bitaka nego ijedan drugi general u istoriji. U «đavoljem rečniku» Embrouz Birs definiše redova kao vojnu osobu koja u ruksaku nosi maršalsku palicu, i koja na svom putu ima veliku prepreku. Ta velika prepreka je mukotrpno probijanje po hijerarhijskoj lestvici. Perspektiva je jasna – ili ćete se pomiriti sa tim da budete topovsko meso – pouzdano i korisno, ali definitivno za jednokratnu upotrebu, ili ćete pronaći načina da se ovenčate maršalskom slavom.

Plan bitke je organizaciona šema koja predstavlja niz poslova, kroz sistem utvrđenih uloga (konkretno definisanih u onome što se naziva "opis radnog mesta") međusobno povezanih čitavim paketom pravila i procedura (nazovite ih pravilnicima, budžetima, informacionim sistemima ili kako god hoćete). Grafički simbol ove kulture je grčki hram, jer snaga i lepota grčkih hramova potiče iz njihovih stubova. Stubovi predstavljaju određene delove poslovanja i sektore u organizaciji ovog tipa. Stubovi se, s aspekta rukovođenja, spajaju samo na vrhu - u timpanonu - gde se rukovodioci pojedinih poslova i sektora sastaju da bi formirali upravni odbor, kolegijum ili kabinet predsednika. Stubovi su povezani i zategnutim strunama pravila i procedura. Tipična profesionalna karijera podrazumeva uključivanje u jedan od stubova i uspon do vrha, možda sa povremenim turističkim izletima do ostalih stubova ("da bi se proširili vidici").

Mnogo ljudi želi da se uspne do timpanona. Većina koja u tome ne uspeva je uglavnom pametnija i talentovanija od manjine koja je čvrsto zasela na vrhu. U čemu je razlika?

Pošto odgovora na ovo pitanje ima najmanje toliko koliko tipova rukovodilaca postoji, trebalo bi napraviti analizu koga sve možete da susretnete na svom uspinjanju prema vrhu i da zatim odlučite koja uloga bi baš vama najbolje odgovarala.

Evo liste njavažnijih stanovnika Olimpa:

Vizionari: Vizionar ima (ili prihvata tuđu) ideju i sa velikom predanošću pokušava da je pretvori u realnost. Najkraći i najbolji put vizionara ka vrhu je preduzetništvo. Kao umetnik u prodavanju sopstvene vizije preduzetnik lako stvara sledbenike koji mu svesrdno pomažu u ostvarenju sna.

U praksi su vizionari mnogo bolji u definisanju šta bi trebalo da se dogodi, nego u konkretnoj realizaciji. Oni najuspešniji, zahvaljujući sreći ili veštini, tu nezahvalnu dužnost predaju svom zameniku – drugoj ličnosti u hijerarhiji koja dobija zvučnu titulu izvršnog direktora.

Ako se ovaj ne pokaže uspešnim neće se dogoditi ništa strašno - svet ionako nikada nije oskudevao u neostvarenim snovima.

Generali: Generali svaku poslovnu situaciju doživljavaju kao bojno polje, a svi ostali su vojnici i oficiri koji se dele u dve velike grupe - one koji su za, i one koji su protiv mene. Kao posledica takvog stava generale smatraju nemilosrdnim. Pobeda je mera svih stvari.

Neki generali uspevaju da prigrabe svu vlast i dobijaju titulu generalisimusa. Na toj funkciji pokazuju se mnogo boljim u pokušajima da prigrabe i zadrže vlast, nego da uspešno vode organizaciju. Njihov najveći nedostatak je crno–bela perspektiva – svi oko njih su ili prijatelji, ili zakleti neprijatelji, a najveći prioritet je da se neprijatelji eliminišu po svaku cenu. Da bi ste stekli naziv zakletog neprijatelja dovoljno je da se sa nečim ne složite, ili javno izrazite sumnju u ispravnost neke odluke diktatora.

Ostali generali prihvataju da služe civilnoj vlasti (najčešće vizionaru) i vide svoju ulogu u tome da po svaku cenu obezbede svojoj strani pobedu.

Najbolji generali su izvrsni stratezi, taktičari i logističari. Oni odlično prepoznaju vrednost pametnih, dobro utreniranh i disciplinovanih radnika u organizaciji.

Najgori generali izazivaju potpuno nepotrebne bitke, pošto je to jedina stvar u kojoj su stvarno dobri. Uvereni su da je bitke neophodno izazivati jer to stvara preko potrebni osećaj lojalnosti u sopstvenim trupama.

Treneri: Treneri su sorta koja je veoma slična generalima. Zahvaljujući izuzetnoj kompetenciji trude se da izgrade organizacije sa pobedničkim duhom i imaju instinkt da izaberu najbolju strategiju i taktiku u datom trenutku.

Treneri i generali boluju od iste boljke – za njih je svet igra koja uvek rezultira nulom – da bih ja dobio ti moraš da izgubiš. Oni su ipak manje bezobzirni od generala. U stanju su da prepoznaju vrednost pridržavanja pravila igre i svesni su da izgubljena utakmica nije i kraj šampionata.

Najjača strana trenera (što se najbolje vidi u nogometu i košarci) je da su oni duboko svesni da nisu zvezde oni, nego njihovi talentovani igrači.

Predstavnici prodaje: Slično vizionaru, predstavnik prodaje je opsednut velikom idejom. Za razliku od vizionara predstavniku prodaje nedostaje sposobnost duhovne inteligencije - traženja dubljeg smisla u velikoj ideji.

Za njega je dovoljno da velika ideja postoji i on je sa velikim entuzijazmom prodaje svima sa željom da za svoju organizaciju obezbedi što je moguće veću potražnju. Sve ostale karike u lancu do samog trenutka veličanstvene prodaje on smatra potrebnim, ali ne i važnim detaljima – to je jednostavno nešto što se samo po sebi podrazumeva.

Deca iz vrtića: Menadžeri na nivou dece iz vrtića su odavno naučili kako da se izbore za ono do čega im je stalo. To je sve što oni znaju, ali su u tome pravi virtouzi.

Oni imaju razvijeno šesto čulo da pogode pravi trenutak kada bi trebalo da cvile, gunđaju, kukaju, da se žale i tužakaju, pred kim je zgodno da glume siledžije i da se razgoropade. Pri tome im ne pada na pamet da je njihovo ponašanje detinjasto. Oni zreliji misle da ulaženje u otvorene konflikte nije vredno utrošene energije i da ih to samo spušta na nivo nižih bića sa kojima im je ispod časti da se sukobe. To je najbolji način da se nikada odrasla deca iz vrtića popnu stepenicama korporativne hijerarhije i da steknu odgovarajuću reputaciju.

Psihopati: Psihopati doživljavaju sva ostala ljudska bića isključivo kao objekte. Kada se psihopata potrudi on može da bude šarmantan kao prodavac, ali u duši ostaje bezosećajan kao general i okrenut isključivo sopstvenim interesima kao dete iz vrtića.

Ono što je posebno zanimljivo kod psihopata je to što su, iako potpuno operisani od empatije, veoma vešti u razumevanju ljudskih emocija i tu veštinu intenzivno koriste u manipulaciji ljudima.

Štićenici: Posebna veština koju su do perfekcije razvili štićenici je da uvere nekoga na višim nivoima hijerarhije da im bude mentor. U zamenu za njihovo bezgranično divljenje mentor će se potruditi da ih promoviše, da im pruži prilike da se iskažu i da ih javno stavi pod svoju zaštitu.

To je i osnovni razlog što štićenici s vremenom umisle da su najbolji radnici u organizaciji. Oni prirodnom selekcijom postaju univerzalni naslednici svojih mentora.

Dirigenti: Osnovna funkcija dirigenta je vođenje orkestra. Jedini instrument koji dirigent intenzivno koristi je štapić, a on ne pravi nikakav zvuk. Bez obzira na to publika je uverena u značaj dirigenta i njegov veliki doprinos kvalitetu postignutih performansi. Isti orkestar sa drugim dirigentom zvučaće sasvim drugačije, iako su muzičari virtouzi svog posla.

U poslovnom svetu dirigenti polaze od malih orkestara. Oni koji su odgovorni za muziku prepoznaće kvalitet performanse kao posledicu mahanja štapićem i pružiće im priliku da se iskažu sa većim orkestrom. Hoće li dirigent postati poznat zavisi pre svega od toga da li vrh hijerarhije mari za muziku i ima razumevanja za čaroliju kojom ona nastaje.

Mehaničari: Mehaničari su u stalnoj potrazi za onim što je pokvareno, da bi mogli odmah da ga poprave. Ako nema ništa da se popravlja, mehaničari će već nešto pronaći.

Mehaničari su izvrsni rukovodioci kada treba rešiti neki problem kao što je na primer probušena guma na automobilu. Nevolje nastaju u trenutku kada ga reše, pošto ne znaju da prepoznaju prilike i da odluče kuda da automobil voze dalje.

Koja je za vas korist od ove priče? Ako želite da napredujete na lestvici hijerahije trebalo bi da odaberete tip za koji ste najviše prirodno nadareni, a sve ostalo će doći samo po sebi.

Izuzetak su deca iz vrtića. Za njih je jedina alternativa – odrastite konačno!

Milan Kukrika

Nema komentara:

Objavi komentar